Vrhovni kasacioni sud protiv pojedinih amandmana na Ustav

Time se ozbiljno dovodi u pitanje vladavina prava i načelo podele vlasti, ocenjuje  Vrhovni kasacioni sud i  ističe da su pojedina  predložena rešenja  „neprihvatljiva“, a da „mnoga druga  treba popraviti i doraditi“, te da je potrebno izraditi novi radni tekst amandmana  uz uvažavanje osnovanih prigovora i predloga iznetih tokom javne rasprave.

Vrhovni kasacioni sud je na Opštoj sednici ocenio kao „neprihvatljiva“  rešenja koja se odnose na  Visoki savet sudstva,  organa  koje odlučuje  o pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika, uključujući njihov izbor i razrešenje .

- Predloženi sastav Visokog saveta sudstva, način izbora njegovih članova i predsednika i način odlučivanja, dovode u ozbiljnu sumnju najpre samostalnost i nezavisnost tog organa, a potom, nužno i mogućnost da obezbedi ustavna jemstva nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija. Narodnoj skupštini bi, izborom polovine članova Visokog saveta sudstva među kojima se bira predsednik, bilo omogućeno da preko svojih izabranih predstavnika u ovom organu presudno utiče na donošenje svih njegovih odluka čime bi uticaj zakonodavne vlasti na sudsku bio veći nego što je sada.

Vrhovni sud smatra da na slabljenje ustavnih jemstava sudijske nezavisnosti, „ukazuje i to da je u amandmanima izostavljena odredba Ustava prema kojoj je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen, a uneta odredba prema kojoj ministar nadležan za pravosuđe može pokrenuti disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova, što predstavlja grubo mešanje izvršne vlasti u sudsku“.

Dalje, kako navodi Vrhovni kasacioni sud, predloženim rešenjem da za sudiju prvostepenog suda može biti izabran  samo  kandidat  koji je okončao obuku u instituciji za obuku u pravosuđu osnovanoj  zakonom,odnosno,   Pravosudnoj akademiji, onemogućava se izbor na sudijsku funkciju sudijskim pomoćnicima sa dugogodišnjim radnim stažom u sudovima kao i pravnicima koji su na drugim radnim mestima stekli  zavidno znanje i značajno iskustvo, a što predstavlja diskriminaciju u pristupu sudijskom pozivu.

Osim toga, kako ističe VKS,predlog rešenja kojim bi se  uvela  sudska prakse kao izvor prava, zadire se u slobodno sudijsko uverenje i omogućava nametanje načina presuđenja od strane i po proceni nesudskih organa, to jest sertifikacione komisije predviđene Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa.

Predložena rešenja radniog tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na sudove, ranije su  oštro  kritikovala i strukovna udruženja sudija, tužilaca i tužilačkih i sudijskih pomoćnika, kao i  advokatura.

J. Jakovljević