Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Ustavne reforme do kraja godine?

21.07.2017. 13:57 13:59
Piše:
Foto: Tanjug (vss.sud.rs)

BEOGRAD: Do kraja ove godine trebalo bi da budu sprovedene ustavne reforme u delu koji se odnosi na pravosuđe, izjavila je danas šef tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević, ali je istakla da je suština važnija od roka.

U Akcionom planu bili smo vrlo jasni i rekli da do kraja ove godine treba da sprovedemo ustavne reforme, kako bismo usaglasili Ustav kada je reč o garancijama za nezavisnost pravosuđa, rekla je Miščević.

Ona je objasnila da su Akcionim planom za poglavlje 23 predviđene ustavne promene koje se odnose na pravosuđe, kako bi mogla da budu ostvarena pitanje njegove nezavisnosti, ali i mnoga druga pitanja koja su u vezi sa sprovođenjem Akcionog plana.

Prema njenim rečima, šira izmena Ustava može, ali ne mora da se dogodi, jer je to stvar dogovora političkih aktera.

Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da bi buduće ustavne izmene trebalo da budu sublimacija lepeze različitih mišljenja i rezultat političkog i društvenog konsenzusa.

Ustavne izmene trebalo bi da budu toliko kvalitetne da dobijemo pozitivno mišljenje Venecijanske komisije i da budemo ocenjeni kao država koja je uspostavila načelo nezavisnosti sudstva, rekla je Kuburović.

Kako je istakla na okruglom stolu o izmenama Ustava Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe, to je jedno od osnovnih načela na osnovu kojih se ceni da li smo unapredili vladavinu prava.

Kuburović je kazala da je pre usvajanja Akcionog plana za poglavlje 23 Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa ukazala da je neophodno da se radi na izmeni Ustava, u onom delu koji se tiče uticaja zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Prema njenim rečima, ukazano je i na to da bi trebalo da se redefinišu i promene odredbe koje se odnose na izbor i razrešenje sudija, izbor predsednika sudova, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, kao i da se reguliše položaj i status članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Sada predstoje brojne aktivnosti, kao što su analiza postojećeg ustavnog okvira i uporedne prakse evropskih zemalja, treba da se izradi radni tekst koji će biti na javnoj raspravi, da se pribavi pozitivno mišljenje Venecijanske komisije i da se u parlamentu usvoje novi ustavni amandmani, precizirala je Kuburović.

Dodala je da je radna grupa koju je formirala Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa analizirala ustavni okvir koji se odnosi na pravosuđe i dala okvir u kome bi nadležni trebalo da se kreću, u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije i dobrim evropskim standardima.

Piše:
Pošaljite komentar