Врховни касациони суд против појединих амандмана на Устав

Тиме се озбиљно доводи у питање владавина права и начело поделе власти, оцењује  Врховни касациони суд и  истиче да су поједина  предложена решења  „неприхватљива“, а да „многа друга  треба поправити и дорадити“, те да је потребно израдити нови радни текст амандмана  уз уважавање основаних приговора и предлога изнетих током јавне расправе.

Врховни касациони суд је на Општој седници оценио као „неприхватљива“  решења која се односе на  Високи савет судства,  органа  које одлучује  о питањима положаја судија, председника судова и судија поротника, укључујући њихов избор и разрешење .

- Предложени састав Високог савета судства, начин избора његових чланова и председника и начин одлучивања, доводе у озбиљну сумњу најпре самосталност и независност тог органа, а потом, нужно и могућност да обезбеди уставна јемства независности и самосталности судова и судија. Народној скупштини би, избором половине чланова Високог савета судства међу којима се бира председник, било омогућено да преко својих изабраних представника у овом органу пресудно утиче на доношење свих његових одлука чиме би утицај законодавне власти на судску био већи него што је сада.

Врховни суд сматра да на слабљење уставних јемстава судијске независности, „указује и то да је у амандманима изостављена одредба Устава према којој је сваки утицај на судију у вршењу судијске функције забрањен, а унета одредба према којој министар надлежан за правосуђе може покренути дисциплински поступак и поступак разрешења судија и председника судова, што представља грубо мешање извршне власти у судску“.

Даље, како наводи Врховни касациони суд, предложеним решењем да за судију првостепеног суда може бити изабран  само  кандидат  који је окончао обуку у институцији за обуку у правосуђу основаној  законом,односно,   Правосудној академији, онемогућава се избор на судијску функцију судијским помоћницима са дугогодишњим радним стажом у судовима као и правницима који су на другим радним местима стекли  завидно знање и значајно искуство, а што представља дискриминацију у приступу судијском позиву.

Осим тога, како истиче ВКС,предлог решења којим би се  увела  судска праксе као извор права, задире се у слободно судијско уверење и омогућава наметање начина пресуђења од стране и по процени несудских органа, то јест сертификационе комисије предвиђене Акционим планом за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа.

Предложена решења радниог текст амандмана Министарства правде на Устав Републике Србије у делу који се односи на судове, раније су  оштро  критиковала и струковна удружења судија, тужилаца и тужилачких и судијских помоћника, као и  адвокатура.

Ј. Јаковљевић