Vozači motocikla jedna od najranjivijih kategorija u saobraćaju
Skoro da nema dana a da na putevima u Srbiji ne nasrada neki motoraš. Lepo vreme, po običaju, izmami dvotočkaše na ulice i puteve, te se savetuje svim učesnicima u saobraćaju poštovanje propisa uz međusobno poštovanje i toleranciju.
Tokom prolećnih i letnjih meseci strada najveći broj vozača dvotočkaša koji su, po statističkim podacima, najranjiviji učesnici u saobraćaju pored pešaka i čine gotovo polovinu poginulih lica.
Dok se podaci za prošlu godinu još obrađuju, prema izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja u 2020. godini poginula su 52 motociklista, što je manji broj u odnosu na 2009. godinu, koja je označena kao „tamna godina”, u kojoj je broj poginulih motociklista bio čak oko 120. U kategoriji motorizovanih dvotočkaša među nastradalima najzastupljenije su starosne grupe od 35 do 44 godina i od 25 do 34.
Statistika pokazuje da vozači skutera ili motora u Srbiji imaju 250 puta veću mogućnost za pogibiju nego da isto prevozno sredstvo voze u Evropskoj uniji jer je vozačka kultura u Srbiji daleko ispod standarda.
Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju motociklisti je neustupanje prvenstva prolaza motociklisti prilikom bočnog uključivanja na put s prvenstvom prolaza.
Na povećan broj nezgoda u kojima stradaju motociklisti utiče i neprilagođena brzina, preticanje, neraščišćeni putevi, neodgovarajuća oprema, alkohol, ali i slaba edukacija vozača.
U većini slučajeva dolazi do sudara između vozača automobila i motociklista jer veliki broj vozača previdi motocikliste ili ih jednostavno ne vide.
S druge strane, motociklisti moraju da budu svesni toga da ostali učesnici u saobraćaju ne očekuju znatno brže kretanje nego što je dozvoljeno na određenom delu puta ili naselju. Takođe, moraju sebe da maksimalno zaštite, odnosno da nose kacigu, da je zakopčaju i da nose zaštitnu opremu. Među značajnim rizicima je i preticanje s desne strane, kao i provlačenje između kolona vozila, takozvana cik-cak vožnja.
Takođe, veoma značajan faktor rizika je i sam put, naročito posle zime jer je veliki broj rupa i neravnina na asfaltu, kao i prašine, tako da je ovaj deo godine veoma rizičan za motocikliste.
Šansa da se motociklisti povrede u saobraćaju je 45 puta veća nego za vozača automobila, tako da obavezno moraju da prate situaciju oko sebe. Ponekad vozači automobila ne paze na motore, razgovaraju telefonom, pričaju sa sagovornicima ili jednostavno ne gledaju u retrovizor. To su njihove greške na koje vozači motocikala moraju da budu spremni.
Po rečima stručnjaka, motociklisti treba da vode računa o brzini jer je brzina jedan od najčešćih faktora stradanja, treba da budu uočljivi jer drugi učesnici u saobraćaju često imaju problem da ih pravovremeno uoče i reaguju, prednje svetlo treba da bude stalno uključeno, a zaštitna oprema i motocikl što uočljivijih boja, sa što više reflektujućih materijala. Takođe, motociklisti treba da nose homologovanu, propisno zakopčanu kacigu, imaju obučene duge rukave i nogavice, a poželjni su i dodatni štitnici za vrat, kičmu, ruke i noge.
Vozači i putnici dvotočkaša su jedna od najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju, a sprovođenje stručne, teorijske i praktične edukacije i obuke u oblasti bezbednosti saobraćaja doprinosi značajnom smanjenju stradanja u saobraćajnim nezgodama s učešćem vozača motocikla i mopeda, odnosno ukupnog broj stradalih u saobraćajnim nezgodama.
Saobraćajna policija svakodnevno apeluje na vozače da obrate maksimalnu pažnju i voze u skladu s propisima, pogotovo jer se tokom letnjih meseci dešava najviše udesa.
D. Nikolić