VKS preinačio pravosnažnu presudu za Milanovića

Milanović je protiv glavnog urednika B92 Verana Matića i novinara Nikole Radišića podneo tužbu za povredu časti i ugleda, zbog priloga u kojem je ta televizija navela da je on "žrtvovao 16 radnika RTS" u NATO bombardovanju zgrade državne televizije aprila 1999, a zbog čega je Milanović tražio pola miliona dinara na ime naknade štete. 



Prvostepenom presudom beogradskog Višeg suda iz 2015. godine Milanovićeva tužba je bila odbijena kao neosnovana, ali je Apelacioni sud u Beogradu tu odluku, odlučujući o Milanovićevoj žalbi, preinačio i naložio tuženima da mu solidarno isplate 150.000, uz obavezu da objave drugostepenu presudu. 



Prema stavu Apelacionog suda, Milanović nije bio javna ličnost u vreme emitovanja priloga 2012. godine, te ne podleže delu Zakona o informisanju koji predviđa da javne ličnosti moraju da trpe viši nivo kritike, navedeno je u saopštenju suda.



Vrhovni kasacioni sud je, međutim, usvojio reviziju tuženih i zaključio da su emitovani prilog, kao i novinarski komentari bazirani na pravosnažnoj sudskoj odluci kojom Dragoljub Milanović jeste oglašen krivim za krivično delo protiv opšte sigurnosti koje je za posledicu imalo smrt 16 radnika RTS, a koje je izvršeno sa eventualnim umišljanjem. 



Vrhovni kasacioni sud je u svojoj presudi zaključio da je vrednosni sud novinara o tome da je Milanović "žrtvovao" 16 radnika RTS, zasnovan na osnovu istinitih iskaza iz pravosnažne sudske presude kojom je Milanović bio osuđen na 10 godina zatvora za krivično delo protiv opšte sigurnosti, koje je za posledicu imalo smrt 16 radnika nacionalne televizije.



Zbog toga, kako se dodaje u odluci suda, "nema povrede prava na čast i ugled, što tužbeni zahtev čini neosnovanim".



Nakon ove odluke, Milanović će morati da vrati isplaćeni novac za nakandu štete i troškove sudskog postupka, šsto je prethodno dobio po presudi Apelacionog suda U Beogradu.



Odluka Vrhovnog kasacionog suda je konačna i ne može više da se napada nijednim pravnim sredstvom.