MLADA SOMBORKA JOVANA MIHALJČIĆ KERAMIKOM SPAJA PREISTORIJU I 21. VEK Kad Instagram zavrti grnčarski točak
SOMBOR: Arheolozi varoškog muzeja, hodeći ispred teških građevinskih mašina, koje krče trasu poluautoputa u nastajanju, otkrivaju desetine nekropola prepunih keramičkih artefakata iz praistorijskog kamenog, bronzanog i gvozdenog doba, pa rimskog, keltskog... i drugih perioda.
U porodičnoj kući svojih roditelja, na obodu Sombora, mlada kompjuterska programerka Jovana Mihaljčić nakon ažururanja svog instagram naloga jovanamihaljcic.ceramics preže platnenu pregaču, vlaži ruke i seda za grnčarski točak. Pred njenim očima rotira se bezoblična grudva visoko kvalitetne gline iz koje će nakon nekog vremena „izroniti“ poslužavnik, tanjir, šolja ili...
Donedavno, kao stipendisti beogradskog Računarskog fakulteta RAF, Jovanin svet je većinom bio sazdan od pisanja kodova, plavičaste svetlosti kompjuterskog ekrana, a danas joj to znanje pomaže da plasira svoje prelepe unikatne keramičke rukotvorine najstarijeg proizvodnog zanata i u virtuelnom svetu današnjice. Otkud programerka za grnčarskim točkom ?
- Imala sam kao gimnazijalka ideju da studiram grafički dizajn, ali me je stipendija RAF ipak opredelila za programiranje. Na stranu što je isplativ, lep je posao programiranje, zna da bude i kreativan, ali meni je trebalo nešto gde mogu da uposlim i mozak i telo, pa ako hoćete i dušu – priča nam ova skromna devojka. – Kad malo bolje razmislim, uvek sam se trudila da se oprobam u nečem novom, pa mi grnčarski točak pomaže da se nosim sa hiperaktivnošću, ADHD-om – smeje se na svoj račun Jovana, obrazlažući to činjenicom da je tokom proizvodnje grnčarije na točku neophodna potpuna fokusiranost, jedinstvo uma i tela, jer samo jedan pogrešan potez i gotovo završen tanjir, šolja ili vaza ponovo se pretvara u bezobličnu masu gline.
- Od prve programerske plate otišla sam na kurs grnčarije, posle na drugi, treći...nedugo potom kupila sam i svoj točak i dugo mi je to bio samo jedan usputni hobi. Radila sam i dalje u svetu digitalnih tehnologija, napredovala u toj struci, ne mogu da se požalim, ali nekako nisam se osećala potpuna. Sela sam i razmislila: nemam porodičnih obaveza, ne pritiska me nikakav stambeni ili drugi kredit, mogu sebi da priuštim poslovnu pauzu od najmanje godinu dana da se oprobam u keramici. I tako... to još traje – veli Jovana.
Napustivši sigurnost stalnog posla i redovne, više nego pristojne plate, Jovana se zaputila brzacima kreativnosti i mašte, ali i neizvesnosti samostalnog poslovanja.
- Iskreno, malo sam romantizovala preduzetništvo u kome sam sada, jer se ispostavilo da u samu proizvodnju ulažem tek 40 odsto svog vremena, dok ostatak mora biti posvećen nabavci repromaterijala, internet advertajzu, plasmanu , distribuciji proizvoda, knjigovodstvu i ostalim tajnama preduzetništva. Ipak zadovoljna sam, ispunjena. Ispostavilo se da bih pogrešila da nisam krenula na ovaj kreativni put i zauvek bih se kajala – ne nedostaje optimizma i toliko tražene i nađene istrajnosti našoj (i dalje) hiperaktivnoj sagovornici, koju jedva nahvatasmo između jutarnjeg treninga u teretani, „štrebanja“ u naučnoj čitaonici somborske biblioteke i „vrtenja točka“ u njenoj grnčarskoj radionici u kojoj svakodnevno eksperimentiše i sa novim vrstama gline, glazura, boja i isprobava granice svoje mašte i kreativnosti.
Milić Miljenović