Usvojen „Tijanin zakon”: Doživotna robija za silovatelje i ubice dece

Usvajanju „Tijaninog zakona”, koji predviđa doživotnu robiju za silovatelje i ubice dece, prisustvovali su Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić”, čiju je inicijativu za taj zakon potpisima podržalo gotovo 159.000 građana.

Osim vladajuće većine, „Tijanin zakon” su podržali i radikali, poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine i još dva poslanika opozicije – Miladin Ševarlić i Đorđe Vukadinović.

Glasanju nisu prisustvovali poslanici koji bojkotuju rad parlamenta, iako su, po njihovim rečima, potpisima podržali građansku inicijativu.

U skladu s inicijativom Fondacije „Tijana Jurić” predviđeno je, međutim, da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom – za one koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica.

– Prvi razlog za izmene Krivičnog zakonika je prihvatanje inicijative Fondacije „Tijana Jurić”, koju je potpisalo 158.460 građana, a njome se propisuje kazna doživotnog zatvora za najteža krivična dela protiv života, kao što su, između ostalog, ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i nad detetom i bremenitom ženom – rekla je ranije resorna ministarka Nela Kuburović, predstavljajući u Skupštini Srbije paket krivičnih propisa.

Po njenim rečima, kazna doživotnog zatvora treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina, budući da nema razloga da obe kazne postoje istovremeno. Ona je navela da se, osim pomenutih dela iz inicijative Fondacije „Tijana Jurić”, kazna doživotnog zatvora proširuje i na dela za koje je do sada bila zaprećena kazna zatvora od 30 do 40 godina, a to su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam i druga.

Podsetimo, Vlada Srbije usvojila je početkom maja Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji podrazumeva uvođenje kazne doživotnog zatvora. Ministarstvo pravde usvojilo je predlog Fondacije „Tijana Jurić”, koja nosi ime po petnestogodišnjoj devojčici koja je silovana i ubijena, da se u krivična dela s najstrožim zaprećenim kaznama ubroje teško ubistvo, silovanje, obljuba nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem sa smrtnim ishodom.

Bivša Jugoslavija ni Srbija nisu imale doživotnu kaznu zatvora. Postojala je smrtna kazna, ali je retko izricana – mediji prenose da su od 1991. do 2002. srpski sudovi izrekli 19 smrtnih kazni, a da nijedna od njih nije izvršena. Godine 2002. umesto nje uvedena je kazna zatvora do 40 godina.

Kako je počelo? Predstavnici Fondacije „Tijana Jurić” podneli su u novembru 2017. godine Narodnoj skupštini inicijativu da se promeni Krivični zakonik i uvede strože kažnjavanje silovatelja i pedofila. Godinu kasnije, krajem decembra 2018, Ministarstvo pravde je oformilo radnu grupu koja je radila na izmenama i dopunama Krivičnog zakona.

Na 40 godina trenutno 86 osuđenih

U Srbiji, po raspoloživim informacijama, ima 86 osuđenih na 40 godina robije. Među njima je i znatan broj onih koji su počinili ubistva maloletne dece. Iza rešetaka su Mališa Jevtović, Dragan Đurić, Darko Kostić, Dragan Nikolić Čombe, Vladica Rajković.

Inače, osuđenici maksimalne kazne služe u nekom od najstrože čuvanih zatvora: u KPZ-u u Nišu, KPZ-u u Požarevcu – „Zabeli” i u KPZ-u Beograd – „Nova Skela”. Nijedan od zatvorenika osuđenih na maksimalnu kaznu još nije stekao uslov za traženje uslovnog otpusta. Njihovi zločini su toliko monstruozni da bi njihovo ranije puštanje na slobodu uznemirilo javnost.

Konačno, na sajtu Ministarstva je 22. aprila ove godine objavljen predlog da se kazna doživotnog zatvora uvede kao zamena za sva dosad najstrože kažnjavana krivična dela – i do maksimalnih 40 godina. Predlog su osporili pojedini profesori univerziteta, sudije, tužioci i deo predstavnika međunarodnih organizacija, koji su na sajtu nevladine organizacije Beogradski centar za ljudska prava potpisali peticiju kojom se traži brisanje odredbi o doživotnoj kazni bez mogućnosti uslovnog otpusta.

Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena 1992. 

Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 14. februara 1992. u Somboru, kada je streljan Johan Drozdek, osuđenik na smrt koji je 1988. osuđen zbog silovanja i ubistva šestogodišnje Ivane Salijević iz Karavukova.

Slučaj Tijane Jurić u avgustu 2014. bio je jedan od strašnijih u novijoj istoriji Srbije i već je imao uticaja na promene domaćih zakona. Godinu posle zločina usvojen je Predlog izmena Zakona o policiji, a izmenjeni član simbolično je nazvan „Tijanin zakon”.

D. Nikolić

M. Bozokin