Usvojen Tijanin zakon: Doživotna kazna za najteža krivična dela

Doživotna kazna je predviđena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem, što je u skladu s predlogom Fondacije „Tijana Jurić“ koji je podržalo oko 160.000 građana.

Doživotna kazna zatvora proširena je i na sva druga krivična dela za koja je prema važećem zakonu predviđena kazna od 30 do 40 godina.

Ta dela su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam...

U skladu s inicijativom Fondacije "Tijana Jurić" predviđeno je, međutim, da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom - za one koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica.

Predviđene su i strože kazne za povratnike učinilaca krivičnih dela.

Pooštravaju se kazne za zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poresku utaja, ubijanje i zlostavljanje životinja, sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, napad na službeno lice u trenutku vršenja službene radnje, učestvovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje i nasilničko ponašanje na sportskim utakmicama.

Skupština Srbije usvojila je i Zakon o sprečavanju korupcije kojim se proširuju nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije i njena nezavisnost i finansijska samostalnost.

Nova zakonska rešenja daju prava Agenciji da u svakom trenutku može da ima uvid u račune funkcionera, koji, stupajući na dužnost, moraju da prijave svoje prihode i imovinu, kao i iimovinu svojih supružnka, dece, roditelja, braća i sestara.

Agencija ima pravo na uvid u bankarske račune funkcionera, a za ostala lica i povezana lica, ako postoji sumnja, potrebna je njihova saglasnost.

Ako postoji sumnja da funkcioner nije prijavio svoju imovinu, odnosno da ono što je prijavio ne odgovara stvarnosti, mogu da se traže dodatne provere.

U slučaju da funkcioner nje prijavio stvarnu imovinu, podleže krivičnoj odgovornosti.

Funkcioner mora da prijavi imovinu supružnika, vanbaračnog partnera, maloletne dece i usvojenika.

Ako postoji sumnja da imovina nije prijavljena, agencija može da traži podatke i od povezanih lica, a tu spadaju i roditelji, braća i sestre.

Agencija će imati šira ovlašćenja, odnosno obavezu da postupa po anonimnim prijavama, što pre nije bilo moguće.

Vrlo je jasno precizirano da funkcioner mora da odvoji svoje postupanje kao predstavnik organa javne vlasti od političke kampanje, odnosno da sredstva javne vlasti ne može da koristi u političkoj kampanji.

Agencija je ta koja treba da kontroliše da li funkcioner to zloupotrebljava.

Izmene i dopune usklađene su s međunarodnim telom koje postavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i borbe protiv terorizma. 

Uvodi se i novo krivično delo - napad na advokate, što je u skladu s predlogom Advokatske komore Srbije.

Glasanju je prisustvovao osnivač Fondacije "Tijana Jurić" Igor Jurić.