Усвојен „Тијанин закон”: Доживотна робија за силоватеље и убице деце

Усвајању „Тијаниног закона”, који предвиђа доживотну робију за силоватеље и убице деце, присуствовали су Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић”, чију је иницијативу за тај закон потписима подржало готово 159.000 грађана.

Осим владајуће већине, „Тијанин закон” су подржали и радикали, посланици Лиге социјалдемократа Војводине и још два посланика опозиције – Миладин Шеварлић и Ђорђе Вукадиновић.

Гласању нису присуствовали посланици који бојкотују рад парламента, иако су, по њиховим речима, потписима подржали грађанску иницијативу.

У складу с иницијативом Фондације „Тијана Јурић” предвиђено је, међутим, да суд не може отпустити осуђеног за кривична дела одређена том иницијативом – за оне који су осуђени због убиства деце, трудница и немоћних лица.

– Први разлог за измене Кривичног законика је прихватање иницијативе Фондације „Тијана Јурић”, коју је потписало 158.460 грађана, а њоме се прописује казна доживотног затвора за најтежа кривична дела против живота, као што су, између осталог, убиство, силовање, обљуба над немоћним лицем и над дететом и бременитом женом – рекла је раније ресорна министарка Нела Кубуровић, представљајући у Скупштини Србије пакет кривичних прописа.

По њеним речима, казна доживотног затвора треба у потпуности да замени постојећу најтежу казну затвора у трајању од 30 до 40 година, будући да нема разлога да обе казне постоје истовремено. Она је навела да се, осим поменутих дела из иницијативе Фондације „Тијана Јурић”, казна доживотног затвора проширује и на дела за које је до сада била запрећена казна затвора од 30 до 40 година, а то су убиства представника највиших државних органа, тешка дела против уставног уређења и безбедности Србије, удруживање ради вршења кривичних дела, геноцид, злочин против човечности, ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника, тероризам и друга.

Подсетимо, Влада Србије усвојила је почетком маја Предлог закона о изменама и допунама Кривичног законика, који подразумева увођење казне доживотног затвора. Министарство правде усвојило је предлог Фондације „Тијана Јурић”, која носи име по петнестогодишњој девојчици која је силована и убијена, да се у кривична дела с најстрожим запрећеним казнама уброје тешко убиство, силовање, обљуба над малолетном особом, трудницом и немоћним лицем са смртним исходом.

Бивша Југославија ни Србија нису имале доживотну казну затвора. Постојала је смртна казна, али је ретко изрицана – медији преносе да су од 1991. до 2002. српски судови изрекли 19 смртних казни, а да ниједна од њих није извршена. Године 2002. уместо ње уведена је казна затвора до 40 година.

Како је почело? Представници Фондације „Тијана Јурић” поднели су у новембру 2017. године Народној скупштини иницијативу да се промени Кривични законик и уведе строже кажњавање силоватеља и педофила. Годину касније, крајем децембра 2018, Министарство правде је оформило радну групу која је радила на изменама и допунама Кривичног закона.

На 40 година тренутно 86 осуђених

У Србији, по расположивим информацијама, има 86 осуђених на 40 година робије. Међу њима је и знатан број оних који су починили убиства малолетне деце. Иза решетака су Малиша Јевтовић, Драган Ђурић, Дарко Костић, Драган Николић Чомбе, Владица Рајковић.

Иначе, осуђеници максималне казне служе у неком од најстроже чуваних затвора: у КПЗ-у у Нишу, КПЗ-у у Пожаревцу – „Забели” и у КПЗ-у Београд – „Нова Скела”. Ниједан од затвореника осуђених на максималну казну још није стекао услов за тражење условног отпуста. Њихови злочини су толико монструозни да би њихово раније пуштање на слободу узнемирило јавност.

Коначно, на сајту Министарства је 22. априла ове године објављен предлог да се казна доживотног затвора уведе као замена за сва досад најстроже кажњавана кривична дела – и до максималних 40 година. Предлог су оспорили поједини професори универзитета, судије, тужиоци и део представника међународних организација, који су на сајту невладине организације Београдски центар за људска права потписали петицију којом се тражи брисање одредби о доживотној казни без могућности условног отпуста.

Последња смртна казна у Србији извршена 1992. 

Последња смртна казна у Србији извршена је 14. фебруара 1992. у Сомбору, када је стрељан Јохан Дроздек, осуђеник на смрт који је 1988. осуђен због силовања и убиства шестогодишње Иване Салијевић из Каравукова.

Случај Тијане Јурић у августу 2014. био је један од страшнијих у новијој историји Србије и већ је имао утицаја на промене домаћих закона. Годину после злочина усвојен је Предлог измена Закона о полицији, а измењени члан симболично је назван „Тијанин закон”.

Д. Николић

М. Бозокин