U minimalcu ne mogu biti naknade za topli obrok i regres
NOVI SAD: Vrhovni kasacioni sud potvrdio je presudu Osnovnog suda u Novom Sadu kojom je Klinički centar Vojvodine, zbog nezakonitog obračuna i isplate minimalne zarade, tužen, pa je isplatio naknadu jednoj zaposlenoj radnici, koja za tri godine iznosi oko pola miliona dinara.
Naime, Novosađanka koja je zaposlena kao spremačica u KCV (ime poznato redakciji), tužila je poslodavca, zbog nezakonitog obračuna zarade, odnosno uračunavanja naknade za topli obrok i regres unutar minimalne zarade. Na osnovu potvrđene presude Osnovnog suda u Novom Sadu, poslodavac joj je isplatio nešto više od pola miliona dinara, na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 1. decembra 2012. do 31. decembra 2015. godine, na ime neisplaćenih naknada.
Ovo je prva presuda u našoj zemlji kojom je potvrđeno da u minimalnoj zaradi zaposlenih u državnim organima i javnim službama ne mogu biti sadržane i naknade za topli obrok i regres.
Sud je utvrdio, kako se navodi u obrazloženju presude, da ovoj radnici u spornom periodu nisu isplaćene naknade za topli obrok i regres, jer kada se koeficijent njene zarade pomnoži s cenom rada, zarada nije odgovarala ni visini miminalne zarade. Na osnovu toga, zaključeno je da u koeficijentu nisu bile sadržane predmetne naknade.
Novosadski advokat Danijel Dinčić, koji je zastupao pomenutu radnicu, pojašnjava za „Dnevnik“ da saglasno zakonu zaposleni koji primaju minimalnu zaradu ostvaruju pravo i na uvećanu zaradu, naknadu troškova (topli obrok i regres) i druga primanja, koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom. Ništa od navedenog ne može biti sadržano unutar minimalne zarade i predstavlja minimum prava zagartovan svim zaposlenima u Republici Srbiji.
U konretnom primeru, imamo koliziju odredbi Zakona o radu, koje utvrđuju prava po osnovu minimalne zarade i odredbi Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Kako je reč o odredbama o minimalnoj zaradi, one se primenjuju i na zaposlene u državnim organima i javnim službama, jer su opšteg i imperativnog karaktera, važe za sve zaposlene u Republici Srbiji, kaže advokat Dinčić.
Tužbe nisu cilj, već sredstvo da se dođe do izmene zakona i da ekonomski najugroženija kategorija zaposlenih, koji primaju miminalnu zaradu, konačno ostvare svoja minimalno zagarantovana prava po osnovu rada, koja su im uskraćena još od 2009. godine, ističe advokat Dinčić i dodaje da je za ostvarivanje prava zaposlenih i izmene spornih odredbi od ključnog značaja upravo saradnja i aktivizam sindikalnih organizacija.
Do sada je sudovima u Vojvodini i Beogradu predato više od 500 tužbi zaposlenih u državnim organima i javnim službama radi ostvarivanja prava na isplatu naknada za topli obrok i regres, kaže za „Dnevnik“ advokat Danijel Dinčić i dodaje da je oko 90 odsto njih zaposleno u prosveti, te da je nepohodno i u drugim granama aktiviranje sindikalnih organizacija na zaštiti prava svojih članova.
Kao primer dobre saradnje navodi sindikate u prosveti, posebno Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine, koji je prvi stao u zaštitu i ostvarivanje prava svojih članova.
Radnici u državnim organima i javnim službama, isplatu naknada za topli obrok i regres mogu ostvariti tri godine unazad, ističe advokat Dinčić. Po njegovim rečima, pravo mogu ostvariti svi zaposleni koji u javnim službama primaju minimalnu zaradu, a radi se o zaposlenima u prosveti, zdravstvu, kulturi, službama republičkog fonda za PIO, stručnim službama Nacionalne službe za zapošljavanje i drugim, odnosno svi oni na koje se primenjuje Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama.
Advokat Dinčić dodaje da svoje pravo mogu ostvariti takozvano tehničko osoblje, spremačice, servirke, domari, portiri..., ali i svi oni koji u obračunskim listama imaju stavku „dodatak, doplata, dopuna“ do minimalne zarade.
D. Nikolić