У минималцу не могу бити накнаде за топли оброк и регрес
НОВИ САД: Врховни касациони суд потврдио је пресуду Основног суда у Новом Саду којом је Клинички центар Војводине, због незаконитог обрачуна и исплате минималне зараде, тужен, па је исплатио накнаду једној запосленој радници, која за три године износи око пола милиона динара.
Наиме, Новосађанка која је запослена као спремачица у КЦВ (име познато редакцији), тужила је послодавца, због незаконитог обрачуна зараде, односно урачунавања накнаде за топли оброк и регрес унутар минималне зараде. На основу потврђене пресуде Основног суда у Новом Саду, послодавац јој је исплатио нешто више од пола милиона динара, на име разлике између исплаћене и припадајуће зараде за период од 1. децембра 2012. до 31. децембра 2015. године, на име неисплаћених накнада.
Ово је прва пресуда у нашој земљи којом је потврђено да у минималној заради запослених у државним органима и јавним службама не могу бити садржане и накнаде за топли оброк и регрес.
Суд је утврдио, како се наводи у образложењу пресуде, да овој радници у спорном периоду нису исплаћене накнаде за топли оброк и регрес, јер када се коефицијент њене зараде помножи с ценом рада, зарада није одговарала ни висини миминалне зараде. На основу тога, закључено је да у коефицијенту нису биле садржане предметне накнаде.
Новосадски адвокат Данијел Динчић, који је заступао поменуту радницу, појашњава за „Дневник“ да сагласно закону запослени који примају минималну зараду остварују право и на увећану зараду, накнаду трошкова (топли оброк и регрес) и друга примања, која се сматрају зарадом у складу са законом. Ништа од наведеног не може бити садржано унутар минималне зараде и представља минимум права загартован свим запосленима у Републици Србији.
У конретном примеру, имамо колизију одредби Закона о раду, које утврђују права по основу минималне зараде и одредби Закона о платама у државним органима и јавним службама. Како је реч о одредбама о минималној заради, оне се примењују и на запослене у државним органима и јавним службама, јер су општег и императивног карактера, важе за све запослене у Републици Србији, каже адвокат Динчић.
Тужбе нису циљ, већ средство да се дође до измене закона и да економски најугроженија категорија запослених, који примају миминалну зараду, коначно остваре своја минимално загарантована права по основу рада, која су им ускраћена још од 2009. године, истиче адвокат Динчић и додаје да је за остваривање права запослених и измене спорних одредби од кључног значаја управо сарадња и активизам синдикалних организација.
До сада је судовима у Војводини и Београду предато више од 500 тужби запослених у државним органима и јавним службама ради остваривања права на исплату накнада за топли оброк и регрес, каже за „Дневник“ адвокат Данијел Динчић и додаје да је око 90 одсто њих запослено у просвети, те да је непоходно и у другим гранама активирање синдикалних организација на заштити права својих чланова.
Као пример добре сарадње наводи синдикате у просвети, посебно Независни синдикат просветних радника Војводине, који је први стао у заштиту и остваривање права својих чланова.
Радници у државним органима и јавним службама, исплату накнада за топли оброк и регрес могу остварити три године уназад, истиче адвокат Динчић. По његовим речима, право могу остварити сви запослени који у јавним службама примају минималну зараду, а ради се о запосленима у просвети, здравству, култури, службама републичког фонда за ПИО, стручним службама Националне службе за запошљавање и другим, односно сви они на које се примењује Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама.
Адвокат Динчић додаје да своје право могу остварити такозвано техничко особље, спремачице, сервирке, домари, портири..., али и сви они који у обрачунским листама имају ставку „додатак, доплата, допуна“ до минималне зараде.
Д. Николић