Tužilaštvo: Iza ubistva Ćuruvije stoji tadašnja vlast
BEOGRAD: Dokazni postupak na suđenju četvorici nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine, okončan je danas u Specijalnom sudu u Beogradu, nakon čega je započelo izlaganje završne reči Tužilaštva za organizovani kriminal.
Detaljno obrazlažući stavove tužilaštva, zamenik tužioca Milenko Mandić je ocenio je da je ovde reč o političkom ubistvu iza kojeg stoji tadašnja vlast.
Tužilac danas nije preložio kazne za optužene zbog isteka vremena za ovo suđenje, već će učiniti u nastavku suđenja, koje je zakazano za 24. januar.
Za ubistvo Ćuruvije optuženi su nekadašnji šef DB-a Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i pripadnik toga centra Ratko Romić, kao i Miroslav Kurak kome se zbog bekstva sudi u odsustvu.
Zamenik tužioca je tokom detaljnog izlaganja završne reči, ocenio da je ubistvu Ćuruvije prethodio njegov sukob sa tadašnjim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem i njegovom suprugom Mirjanom Marković.
Mandić je naveo da je tadašnja vlast u Ćuruviji videla opasnost za ostanak na čelu države, kako zbog njegovih medijskih istupa, tako i zbog političkog delovanja.
Oni su preko medija stvarali ambijent da se Ćuruvija predstavi kao izdajnik koji izaziva i poziva na bombardovanje Srbije, ocenio je zamenik tužioca.
Što se tiče krivice optuženih u ovom slučaju, Mandić je ocenio da je dokazana njihova, te da su postupali kao organizovana kriminalna grupa, koja je osim Ćuruvije nameravala da ubije i druge protivnike tadašnjoj vlasti.
Iako su se optuženi branili da je Ćuruviju Državna bezbednost pratila da bi dokumentovala njegove kontakte, tužilac je ustvrdio da je to činjeno - da bi ga ubili.
Pred početak završne reči, predsednica sudskog veća sudija Snežana Jovanović pozvala je tužilaštvo i odbranu da se izjasne da li sumnjaju u nepristrasnost sudskog veća.
Obe strane su se na to pitanje izjasnile da nema sumnje u pristrasnost, te da bi u suprotnom tražili izuzeće veća.
Nakon što u januaru tužilaštvo završi izlaganje završne reči, uslediće završne reči odbrane, odnosno branilaca i okrviljenih, posle čega će sud zakazati objavljivanje prvostepene presude.
Tokom višegodišenjeg dokaznog postuka u ovom procesu ispitano je preko 100 svedoka.
Nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek je ključni svedok u ovom postupku, jer je nakon njegovog svedočenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal, u januaru 2013. godine pokrenuta zvanična istraga, kada su uhapšeni Radonjić i Romić.
Ulemek međum nije želeo da svedoči pred sudom, a kao razlog je naveo strah za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice.
On u najčuvanjijem zatvoru u zemlji zvanom "Alkatraz" služi kaznu od 40 godina zatvora na koju je osuđen zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića, zatim za dela koja je počinio kao pripadnik "zemunskog klana", zbog ubistva Ivana Stambolića i zbog četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali.
Radomir Marković u zatvoru služi kaznu od 40 godina zatvora, a Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.
Milan Radonjić i Ratko Romić su od jula 2017. u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, nakon što su prethodne tri i po godine proveli u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu.
Radonjić i Marković se terete za podstrekavanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.
Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.
Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".
Ubijen je u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe "Dnevnog telegrafa".
