Inspektor Dragan Kecman optužuje pripadnike DB za ubistvo Ćuruvije

Dragan Kecman je svedočio na predlog Specijalnog tužilaštva.   

Inspektor Kecman je govorio o preduzetim istražnim radnjama, o različitim saznanjima do kojih su istražitelji dolazili, a koja, po njegovom iskazu, sumnjiče bivše pripadnike DB-a Miroslava Kuraka i Ratka Romića kao „izvršioce”, a da sumnje o „podstrekavanju i omogućavanju” ukazuju na bivše načelnike DB-a Radomira Markovića i Milana Radonjića.  

Po Kecmanovom svedočenju, jedan krak istrage išao je za informacijom da je Slavko Ćuruvija u aprilu 1999. godine, kao bezbednosno interesantna osoba, bio pod merom tajne pratnje DB-a, te da su „potom informacije pokazale da je nalog za prekid primene te mere radi primene neke druge dat 11. aprila, nešto pre tragičnog događaja”.

Fokusirajući se na način primene mere tajne pratnje Ćuruvije, istražitelji su, kako je naveo Kecman, obavili razgovore s pripadnicima Devetog odeljenja DB-a, koji su tu meru sprovodili u okviru svojih radnih zadataka, pribavljene su i njihove ranije date pisane izjave, beleške, a obavili su i uvid u dnevnik sprovođenja mere.

„U konkretnoj obradi, mimo kolega iz tajne pratnje, obavili smo razgovore i s drugim radnicima DB-a i dolazili do drugih saznanja“, rekao je, između ostalog, Kecman.

„Tako smo došli do dnevnika i video sam da je Cvetin Milinković, koji je bio dežuran toga dana i koji je dobijao instrukcije od Milana Radonjića i prenosio ih operativcima, rukom zapisao da mu je Radonjić rekao da se pratnja prekida i da će biti izdata mera za primenu neke druge mere. To je moglo biti samo lišenje slobode.“

On je takođe naveo da su istražitelji tokom istrage izvršili uvid u dosije Slavka Ćuruvije i da je u njemu pisalo da je on „državni neprijatelj broj 1, a broj 2 je Tijanić”.

„U dosijeu je pisalo i da je Ćuruvija bio dobar s Montogmerijem, Đinđićem, Đukanovićem. Pisalo je takođe da je Ćuruvija pozivao na rušenje vlasti“, naveo je Kecman.

U svedočenju, inspektor  je pomenuo i informacije do kojih su istražitelji došli o „belom ’golfu’, da je viđen na dan ubistva Ćuruvije i prethodnog dana”.

Prigovori odbrane

Advokat Dušan Mašić, branilac optuženog bivšeg načelnika RDB-a Radomira Markovića, kazao je da „prigovara svemu što je Kecman radio u tom slučaju”.

„Bio je ostrašćen da optuži te ljude, za koje nijedan dokaz nije ponudio“, kazao je Mašić.   

Oštro je prigovorila i Zora Dobričanin Nikodinović, koja brani Milana Radonjića i Ratka Romića. 

„Svedočenje tog svedoka je vrsta pritiska na sudsko veće“, istakla je  advokatica Dobričanin Nikodinović.

„Svedočio je kao da mi nemamo pojma, da nismo pročitali nijedan iskaz, videli nijedan dokaz. Pokušava da nas uveri u nešto što smo davno odbacili.“

Po tezi optužbe, DB je u svom voznom parku imao i automobil „golf” bele boje, a u to vreme je, navodno, „po nalogu Radonjića beli ’golf’ predat na korišćenje Ratku Romiću, koji je imao kontakte s Miroslavom Kurakom”.

Po inspektorovim rečima, tek posle formiranja policijske grupe „Poskok” 2001. godine, istraga ubistva Slavka Ćuruvije postala  jedan od prioriteta. 

Odgovarajući na pitanja odbrane da li je u istrazi ispitivan bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije Nenad Ilić, koji je pominjao „zemunski klan” u vezi s Ćuruvijinim ubistvom, inspektor Kecman je rekao da je Ilić ispitan čak i poligrafski, ali da je „pričao nepovezane stvari, te je njegovo svedočenje odbačeno jer je reč o psihički nestabilnoj osobi”.

Kecman je kazao da su tokom istrage proveravane i informacije u vezi sa sumnjama na izvesnog Priku i Luku Pejovića, koji su ubijeni 2001. godine, te da je istraga pokazala da su to bili „spinovi”.

Novinar Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici u Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.

Sudski proces vodi se protiv bivših pripadnika DB-a Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića.

U optužnici se navodi da su Ćuruviju, dok se 11. aprila 1999. sa suprugom Brankom Prpom vraćao iz šetnje kući, u haustoru zgrade, „iza leđa napali Miroslav Kurak, pripadnik rezervnog sastava DB-a, i Ratko Romić, glavni inspektor Druge uprave DB-a, da je Kurak pucao iz ’škorpiona’ u Ćuruviju, a Romić drškom pištolja udario u glavu Prpu, kada je pokušala da se okrene”.

Bivši načelnik RDB-a Radomir Marković tereti se za „podstrekavanje na ubistvo”, da je sačinio plan i upoznao s njim načelnika beogradskog Centra DB-a Milana Radonjića, a da je on „s Romićem i Kurakom postigao dogovor o izvršenju i pružio im logistiku”.

Optužba je iznela sumnje da je Ćuruvija ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga”.

J. Jakovljević