Tema: Tokom letnjih meseci strada najveći broj motociklista

Poslednji slučaj saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo vozač motocikla dogodio se u ponedeljak, kada je došlo do sudara automobila i motora. Naime, B. LJ. (60) iz Neresnice preminuo je na licu mesta kada je naglo skrenuo u suprotnu traku i udario u automobil švajcarske registracije koji se kretao od Majdanpeka prema Kučevu.

Samo dan ranije dogodila se saobraćajka u kojoj je učestvovao motor, ali, na svu sreću, bez žrtava. U nesreći, osim motocikla, učestvovala su još dva automobila, „golf” i BMV. Snimak tog sudara kod Niša, u ataru sela Malošište, videli su brojni korisnici društvenih mreža. Na snimku se vidi da je vozač BMV-a bio na pumpi, a u jednom trenutku, kada je krenuo da se s pumpe uključi na glavni putni pravac, krenuo je unazad. U tom trenutku se vidi kako u susret jedan drugom na glavnom putu idu motocikl i „golf”. Iznenada, „golf” skreće ulevo i direktno udara u motocikl, koji se raspada i čiji delovi oštećuju i BMV koji je čekao na uključenje. Od siline udara, motor se potpuno raspao i leteo unaokolo dvadesetak metara. Videviši da na njega doslovno lete komadi motora, čovek koji je stajao na pumpi počeo je da beži, a vozač motora je samo lakše povređen, što je neviđena sreća, prenose „Niške vesti”.

U Srbiji u toku godine u proseku pogine oko 50 motociklista, što je manji broj u odnosu na 2009. godinu, koja je označena kao „tamna godina”, u kojoj je broj poginulih motociklista bio čak oko 120.

Od početka ove godine u Srbiji se dogodilo 370 saobraćajnih nesreća. Kako pokazuju podaci MUP-a, do kraja jula u nesrećama dvotočkaša poginule su 24 osobe, a njih 347 je povređeno.

U  gotovo polovini slučajeva do udesa je došlo zbog skretanja ili polukružnog okretanja. Takođe, nepoštovanje ograničenja brzine, odnosno vožnja neprilagođenom brzinom u odnosu na okolnosti u saobraćaju, u najvećem broju slučajeva doprinosi da dođe do saobraćajne nesreće.

Po istraživanjima, zbog povoljnijih uslova za vožnju, jul je mesec u kojem strada najveći broj vozača dvotočkaša.

Veliki broj udesa posledica je činjenice da vozači često previde motocikliste ili ih jednostavno ne vide. Zato, kažu stručnjaci, treba imati što uočljiviju garderobu i zaštitnu opremu. Takođe, vozači automobila treba da budu posebno obazrivi, što, naravno, ne oslobađa vozače motocikala obaveze da preduzimaju određene preventivne mere.

Motociklisti moraju sebe maksimalno da zaštite, da nose zaštitnu kacigu, da je zakopčaju i da nose zaštitnu opremu. Bajkeri moraju da budu svesni toga da im je šansa da se povrede u saobraćaju 45 puta veća nego vozačima automobila, tako da obavezno moraju da prate situaciju oko sebe.

Ponekad vozači automobila ne paze na motore, razgovaraju telefonom, pričaju sa sagovornicima ili jednostavno ne gledaju u retrovizor. To su njihove greške koje vozači motocikala moraju da budu spremni da nekako isprave.

Za čuvanje bezbednosti tokom vožnje najvažnija je koncentracija vozača, odgovarajuća oprema i poštovanje propisa, a pojedine greške koje se mere u sekundama mogu biti kobne. Najčešće su to brza provlačenja između vozila, što je jedan od najrizičnijih načina vožnje koji postoji. Određeni broj motociklista se ponaša nedolično, te tako odsutnost u vožnji može imati velike posledice po život ljudi.

Saobraćajna policija svakodnevno apeluje na vozače da obrate maksimalnu pažnju i voze u skladu s propisima, pogotovo jer se tokom letnjih meseci dešava najviše udesa.

D. Nikolić