Tema „Dnevnika”: Surovi napadi na žene i zbog blagih kazni

Podsetimo, Đ. L. (24) iz sela Klenje, kod Bogatića, u utorak je surovo prebio svoju devojku I. F. u podstanarskom stanu u Kosovskoj ulici u Novom Sadu, gde je dvoje mladih živelo poslednjih nekoliko meseci.

Kako smo naveli, on je nesrećnoj devojci nogama i drvenom motkom polomio rebra, sekao je nožem, pržio peglom…

I. F. je iskoristila trenutak kada je mladić otišao iz stana i pozvala drugaricu, koja ju je ubrzo izbavila iz pakla.

Nesrećna devojka je zadobila teške povrede i prebačena je u Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, na Odeljenje grudne hirugije, gde je konstatovano da je zadobila višestruke prelome rebara, nagnječenje grudnog koša, nagnječenje plućnog krila, probušena joj je plućna maramica, a imala je i krv u plućima, brojne povrede i opekotine po licu i rukama, kao i više uboda i posekotina na butinama.

Ona i pored višestrukih teških povreda nije životno ugrožena, u stabilnom je zdrastvenom stanju i oporavlja se.

Đ. L. je nakon hapšenja saslušan u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu i određen mu je pritvor u trajanju do 30 dana zbog krivičnog dela nasilja u porodici i nanošenja teških telesnih povreda.

Surovo prebijanje devojke u Novom Sadu nastavak je nasilja nad ženama. To je ponovo pokrenulo pitanje o kaznenim merama koje se primenjuju i izriču počiniocima. Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je nedavno da su kazne za nasilnike još uvek blage, čime se ne šalje dovoljno odlučna poruka države o primenjivanju politike nulte tolerancije za nasilje. On je podsetio na to da su Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, pre nešto manje od tri godine, kao novina uvedene hitne mere udaljenja nasilnika iz kuće, ali i grupe za koordinaciju i saradnju nadležnih organa. Međutim, u njihovoj primeni se i dalje uočavaju nedostaci.

Policijski službenici neadekvatno procenjuju rizik, ne prepoznaju niti evidentiraju faktore rizika od ponavljanja nasilja – ponavljanje nasilnog ponašanja, zloupotreba alkohola, prekid intimne veze ili spor oko vršenja roditeljstva, rekao je tada Pašalić.

Ministarstvo unutrašnjih poslova uputilo je prošle nedelje Ministarstvu pravde zvaničan predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika da bi se pooštrila kaznena politika u Republici Srbiji.

Osnovni cilj Ministarstva unutrašnjih poslova je da se izvršioci krivičnih dela kažnjavaju još strože da bi se uticalo na kolektivnu svest građana Srbije i na njihov osećaj lične bezbednosti „jer to u svakom trenutku smatramo primarnim zadatkom, saopštio je MUP.

Podsetimo, direktor policije Vladimir Rebić ranije je rekao da policija od izmena Krivičnog zakonika očekuje da će, pre svega, s ulice biti sklonjeni nasilnici, odnosno izvršioci tih krivičnih dela, koji će biti suočeni s činjenicom da će značajno više vremena provesti u zatvoru.

Osim toga, izmenama će biti ograničena mogućnost da sud ublaži kazne ispod minimuma, kao i regulisano pitanje uslovne osude.

Izmenama se, smatraju stručnjaci, pruža mogućnost da se uvedu takozvane pooštravajuće okolnosti, koje trenutno nemamo u Krivičnom zakoniku, odnosno sudijama se pruža mogućnost da za određena krivična dela izriču presude preko granica zakonskog okvira. To bi, po mišljenju stručnjaka, znatno doprinelo smanjenju broja povratnika.

Te izmene će, kako kažu, imati i preventivni i represivni karakter. Represivni – jer će postojati izvesnost kažnjavanja: onaj ko jednom ili više puta učini neko teško krivično delo s elementima nasilja sigurno će biti u zatvoru ako to javni tužilac dokaže. S druge strane, stroge kazne imaće odvraćajući karakter za potencijalne učinioce krivičnih dela.

Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević pozdravila je najavljeno uvođenje oštrijih kazni za krivična dela koja se odnose na nasilje u porodici i nad ženama i ocenila da je to „dobra poruka, kako za nasilnike, tako i za žrtve nasilja”.

Članica radne grupe za izradu strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela i direktorka „Astre” Marija Anđelković kaže za „Dnevnik” da je reč o dokumentu koji na sveobuhvatan način pristupa pitanju žrtava, a motivisan je potrebom da se unapredi položaj žrtava i svedoka.

Ona naglašava da je to krovni dokument koji se zasniva na principu sveobuhvatnosti i uniformnosti u pristupu svim žrtvama krivičnih dela, kroz obezbeđivanje zagarantovanih prava.

Tako će se prvi put tačno znati koliko u Srbiji ima žrtava, kojeg su pola, starosti, koja dela su nad njima izvršena. Takođe, njihova prava biće unapređena, a novina će biti i to što će ih centri za socijalni rad obaveštavati kada nasilnik izađe iz zatvora.

Strategija planira da sudija već u krivičnom postupku, u što većem broju slučajeva, odluči i o zahtevu oštećenog za naknadu štete, a ne da upućuje žrtvu na parnicu.

Ona je predložene mere, kojima će minimalna kazna za nasilje u porodici biti povećana sa šest meseci na godinu, dok će maksimalne kazne za to krivično delo, kako je najavljeno, biti uvećane za 35 do 50 odsto, okarakterisala kao pozitivne.

Do sada su kazne za nasilje nad ženama bile niske i uglavnom su se nasilnici kažnjavali uslovno, a po mom mišljenju, uslovne kazne za takva krivična dela treba ukinuti, rekla je nedavno Vesna Stanojević, i naglasila da je veoma važno da se u Srbiji sudska praksa i način kažnjavanja nasilnika ujednače, budući da, kako kaže, imamo veoma loše iskustvo s presudama koje se tiču nasilja u porodici i nasilja nad ženama.

Recimo, u jednom kraju Srbije nasilnik se kazni adekvatno, u drugom mu se izrekne blaga kazna, a u trećem uslovna. Očekujem da će i to biti regulisano tako da nasilnik, koji misli da mu ne može niko ništa i da će odležati godinu i posle toga biti slobodan, shvati da tako više neće moći, kaže Koordinatorka Sigurne kuće.

D. Nikolić

M. Bozokin