Тема „Дневника”: Сурови напади на жене и због благих казни

Подсетимо, Ђ. Л. (24) из села Клење, код Богатића, у уторак је сурово пребио своју девојку И. Ф. у подстанарском стану у Косовској улици у Новом Саду, где је двоје младих живело последњих неколико месеци.

Како смо навели, он је несрећној девојци ногама и дрвеном мотком поломио ребра, секао је ножем, пржио пеглом…

И. Ф. је искористила тренутак када је младић отишао из стана и позвала другарицу, која ју је убрзо избавила из пакла.

Несрећна девојка је задобила тешке повреде и пребачена је у Институт за плућне болести у Сремској Каменици, на Одељење грудне хиругије, где је констатовано да је задобила вишеструке преломе ребара, нагњечење грудног коша, нагњечење плућног крила, пробушена јој је плућна марамица, а имала је и крв у плућима, бројне повреде и опекотине по лицу и рукама, као и више убода и посекотина на бутинама.

Она и поред вишеструких тешких повреда није животно угрожена, у стабилном је здраственом стању и опоравља се.

Ђ. Л. је након хапшења саслушан у Основном јавном тужилаштву у Новом Саду и одређен му је притвор у трајању до 30 дана због кривичног дела насиља у породици и наношења тешких телесних повреда.

Сурово пребијање девојке у Новом Саду наставак је насиља над женама. То је поново покренуло питање о казненим мерама које се примењују и изричу починиоцима. Заштитник грађана Зоран Пашалић оценио је недавно да су казне за насилнике још увек благе, чиме се не шаље довољно одлучна порука државе о примењивању политике нулте толеранције за насиље. Он је подсетио на то да су Законом о спречавању насиља у породици, пре нешто мање од три године, као новина уведене хитне мере удаљења насилника из куће, али и групе за координацију и сарадњу надлежних органа. Међутим, у њиховој примени се и даље уочавају недостаци.

Полицијски службеници неадекватно процењују ризик, не препознају нити евидентирају факторе ризика од понављања насиља – понављање насилног понашања, злоупотреба алкохола, прекид интимне везе или спор око вршења родитељства, рекао је тада Пашалић.

Министарство унутрашњих послова упутило је прошле недеље Министарству правде званичан предлог измена и допуна Кривичног законика да би се пооштрила казнена политика у Републици Србији.

Основни циљ Министарства унутрашњих послова је да се извршиоци кривичних дела кажњавају још строже да би се утицало на колективну свест грађана Србије и на њихов осећај личне безбедности „јер то у сваком тренутку сматрамо примарним задатком, саопштио је МУП.

Подсетимо, директор полиције Владимир Ребић раније је рекао да полиција од измена Кривичног законика очекује да ће, пре свега, с улице бити склоњени насилници, односно извршиоци тих кривичних дела, који ће бити суочени с чињеницом да ће значајно више времена провести у затвору.

Осим тога, изменама ће бити ограничена могућност да суд ублажи казне испод минимума, као и регулисано питање условне осуде.

Изменама се, сматрају стручњаци, пружа могућност да се уведу такозване пооштравајуће околности, које тренутно немамо у Кривичном законику, односно судијама се пружа могућност да за одређена кривична дела изричу пресуде преко граница законског оквира. То би, по мишљењу стручњака, знатно допринело смањењу броја повратника.

Те измене ће, како кажу, имати и превентивни и репресивни карактер. Репресивни – јер ће постојати извесност кажњавања: онај ко једном или више пута учини неко тешко кривично дело с елементима насиља сигурно ће бити у затвору ако то јавни тужилац докаже. С друге стране, строге казне имаће одвраћајући карактер за потенцијалне учиниоце кривичних дела.

Координаторка Сигурне куће Весна Станојевић поздравила је најављено увођење оштријих казни за кривична дела која се односе на насиље у породици и над женама и оценила да је то „добра порука, како за насилнике, тако и за жртве насиља”.

Чланица радне групе за израду стратегије за остваривање права жртава и сведока кривичних дела и директорка „Астре” Марија Анђелковић каже за „Дневник” да је реч о документу који на свеобухватан начин приступа питању жртава, а мотивисан је потребом да се унапреди положај жртава и сведока.

Она наглашава да је то кровни документ који се заснива на принципу свеобухватности и униформности у приступу свим жртвама кривичних дела, кроз обезбеђивање загарантованих права.

Тако ће се први пут тачно знати колико у Србији има жртава, којег су пола, старости, која дела су над њима извршена. Такође, њихова права биће унапређена, а новина ће бити и то што ће их центри за социјални рад обавештавати када насилник изађе из затвора.

Стратегија планира да судија већ у кривичном поступку, у што већем броју случајева, одлучи и о захтеву оштећеног за накнаду штете, а не да упућује жртву на парницу.

Она је предложене мере, којима ће минимална казна за насиље у породици бити повећана са шест месеци на годину, док ће максималне казне за то кривично дело, како је најављено, бити увећане за 35 до 50 одсто, окарактерисала као позитивне.

До сада су казне за насиље над женама биле ниске и углавном су се насилници кажњавали условно, а по мом мишљењу, условне казне за таква кривична дела треба укинути, рекла је недавно Весна Станојевић, и нагласила да је веома важно да се у Србији судска пракса и начин кажњавања насилника уједначе, будући да, како каже, имамо веома лоше искуство с пресудама које се тичу насиља у породици и насиља над женама.

Рецимо, у једном крају Србије насилник се казни адекватно, у другом му се изрекне блага казна, а у трећем условна. Очекујем да ће и то бити регулисано тако да насилник, који мисли да му не може нико ништа и да ће одлежати годину и после тога бити слободан, схвати да тако више неће моћи, каже Координаторка Сигурне куће.

Д. Николић

М. Бозокин