TEMA DNEVNIKA Rodili ih, odgajali, pa postali žrtve

Stravičan zločin otkriven je u subotu, kada je supružnike u lokvi krvi u vikendici, u naselju Doka, pronašao komšija i odmah obavestio policiju koja je, nedugo potom, uhapsila njihovog sina Z. K., koji je navodno priznao zločin, nezvanično saznaje „Dnevnik“.

Prema nezvaničnim informacijama, osumnjičeni je uhapšen u stanu nedaleko od Železničke stanice u Sremskim Karlovcima, gde je živeo sam. On je, kako pričaju meštani, navodno, imao nameru da se sam preda i ispriča šta se desilo u kući roditelja.

Žitelji Sremskih Karlovaca kažu da je osumnjičeni Zoran K. bio lekar i da je do prošle godine, radio u jednom novosadskom domu zdravlja.

- Z. K. je bio pomalo čudan, a među meštanima  su kružile glasine da ima psihičkih tegoba i da je dugo studirao medicinu, a da je prošle godine, navodno, dobio otkaz – kaže jedan od meštana Sremskih Karlovaca.

Međutim, kakao „Dnevnik“ nezvanično sazanje, njemu je pre godinu dana istekao ugovor o radu i od tada je bez posle.

Kobnog dana se, kako pričaju, posvađao se s ocem u vezi prodaje vikendice.

- Zoran K. je želeo da se vikendica proda, a otac je bio protiv. Nakon verbalnog sukoba, sin je u oca ispalio hice iz lovačke puške, a potom je pucao i u majku – priča jedan meštanin i dodaje da su mu roditelji ustupili stan, a oni prešli da žive u vikendici u kojoj se desio zločin.

Inače, Zoran je sin jedinac koji je živeo u iznajmljenom stanu u Novom Sadu u čijem opremanju su mu pomogli roditelji. Majka Gordana imala je samo jednu želju - da jedinca oženi.

Za lekara Zorana do juče je svako imao samo reči hvale, jer je slovio za dobrog lekara i humanistu koji je u velikim poplavama 2014. koje su zadesile Srbiju pomagao narodu u najteže povređenim područjima.

Međutim, profil na Fejsbuku otkriva njegovo drugo i manje poznato lice. On je na toj društvenoj mreži napisao da je završio Medicinski fakultet u Novom Sadu i da je bio zaposlen u jednoj ambulanti u Novom Sadu. Pored informacija o sebi ostavljao je i citate.

- Marfijev zakon: Bolji je stravičan kraj nego strava bez kraja - napisao je on.

Slučaj da deca ubiju roditelje, na žalost, nije retkost ni u Srbiji.

Izmenjeno ponašanje, psihi-čki problemi i upotreba narkotika često se kriju iza šokantnih priča o ubistvu roditelja, a u pomenuta dva slučaja još nije istražena pozadina. Ipak, postoje dublji razlozi zašto je sve više nasilja koje deca demonstriraju nad roditeljima, čije su posledice i tako brutalni zločini.

Pripadnici vatrogasne jedince, ali i policije i žandarmerije, intervenisali su juče oko 14 sati u Ulici braće Popović 10, kod Master centra u Novom Sadu, nakon što su dobili dojavu da je izbio požar na toj adresi pod sumnjivim okolnostima.

Prema prvim nezvaničnim saznanjima „Dnevnika“, sumnja se da je sin star oko 32 godine došao u stan svog oca koji sam stanuje i satarom nasrnuo na njega, a potom možda i pokušao da zapali prostorije.

Neki predmeti su u tim momentima padali sa sprata, stanari su izlazili iz ulaza. Podsetimo da je u susednoj osmospratnoj zradi s u Mokranjčevoj ulici je nedavno ostala u požaru bez krova.

Kriminolog Zlatko Nikolić je, govoreći o toj temi, ocenio da je naše društvo veoma pogrešilo kada je preuzelo švedski model prava deteta. On kaže da je naše društvo prava deteta i sistem vrednost u kojem je deci sve dozvoljeno shvatilo naopako.

– Većina psiholoških istraživanja pokazala su da bez kazni i nagrada nema empatije, odnosno saosećanja s drugima, pa i s roditeljima –naveo je kriminolog Nikolić. – Baš iz tog razloga, neka deca nasrću na roditelje. Na takvo ponašanje utiče i socijalno-ekonomska neizvesnost.

Kroz sudski postupak često se ispostavi da neki od počinilaca tih teških porodičnih zločina ne mogu biti krivično odgovorni jer nisu bili uračunljivi.

Neuračunljivost okrivljenog tokom sudskog postupka utvrđuje se veštačenjem. Ukoliko komisija veštaka ustanovi da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio neuračunljiv, on ne može biti oglašen krivim. Njemu se u tom slučaju izriče mera bezbednosti, odnosno obaveznog psihijatrijskog lečenja, uglavnom u ustanovi zatvorenog tipa, predočavaju sudije.

Advokati smatraju da bi, osim lekarske brige, psihičkim bolesnicima trebalo pružiti i neki drugi vid pomoći. Njihov je stav da bi pri centrima za socijalni rad ili drugim relevantnim institucijama trebalo da se formira služba koja će organizovati različite aktivnosti za tu vrstu bolesnika.

– Na taj način njihovo ponašanje bilo bi neprimetno praćeno od stručnih osoba. Činjenica je, nažalost, da je status psihičkih bolesnika degradirajući. Neki od njih izbegavaju da se jave lekaru ili potraže stručnu pomoć iz straha da neće moći da nađu posao ili se na drugi način uključe u svakodnevni društveni život – smatra advokat Zora Dobričanin Nikodinović.

N. S. H.