ТЕМА ДНЕВНИКА Родили их, одгајали, па постали жртве

Стравичан злочин откривен је у суботу, када је супружнике у локви крви у викендици, у насељу Дока, пронашао комшија и одмах обавестио полицију која је, недуго потом, ухапсила њиховог сина З. К., који је наводно признао злочин, незванично сазнаје „Дневник“.

Према незваничним информацијама, осумњичени је ухапшен у стану недалеко од Железничке станице у Сремским Карловцима, где је живео сам. Он је, како причају мештани, наводно, имао намеру да се сам преда и исприча шта се десило у кући родитеља.

Житељи Сремских Карловаца кажу да је осумњичени Зоран К. био лекар и да је до прошле године, радио у једном новосадском дому здравља.

- З. К. је био помало чудан, а међу мештанима  су кружиле гласине да има психичких тегоба и да је дуго студирао медицину, а да је прошле године, наводно, добио отказ – каже један од мештана Сремских Карловаца.

Међутим, какао „Дневник“ незванично сазање, њему је пре годину дана истекао уговор о раду и од тада је без после.

Кобног дана се, како причају, посвађао се с оцем у вези продаје викендице.

- Зоран К. је желео да се викендица прода, а отац је био против. Након вербалног сукоба, син је у оца испалио хице из ловачке пушке, а потом је пуцао и у мајку – прича један мештанин и додаје да су му родитељи уступили стан, а они прешли да живе у викендици у којој се десио злочин.

Иначе, Зоран је син јединац који је живео у изнајмљеном стану у Новом Саду у чијем опремању су му помогли родитељи. Мајка Гордана имала је само једну жељу - да јединца ожени.

За лекара Зорана до јуче је свако имао само речи хвале, јер је словио за доброг лекара и хуманисту који је у великим поплавама 2014. које су задесиле Србију помагао народу у најтеже повређеним подручјима.

Међутим, профил на Фејсбуку открива његово друго и мање познато лице. Он је на тој друштвеној мрежи написао да је завршио Медицински факултет у Новом Саду и да је био запослен у једној амбуланти у Новом Саду. Поред информација о себи остављао је и цитате.

- Марфијев закон: Бољи је стравичан крај него страва без краја - написао је он.

Случај да деца убију родитеље, на жалост, није реткост ни у Србији.

Измењено понашање, психи-чки проблеми и употреба наркотика често се крију иза шокантних прича о убиству родитеља, а у поменута два случаја још није истражена позадина. Ипак, постоје дубљи разлози зашто је све више насиља које деца демонстрирају над родитељима, чије су последице и тако брутални злочини.

Припадници ватрогасне јединце, али и полиције и жандармерије, интервенисали су јуче око 14 сати у Улици браће Поповић 10, код Мастер центра у Новом Саду, након што су добили дојаву да је избио пожар на тој адреси под сумњивим околностима.

Према првим незваничним сазнањима „Дневника“, сумња се да је син стар око 32 године дошао у стан свог оца који сам станује и сатаром насрнуо на њега, а потом можда и покушао да запали просторије.

Неки предмети су у тим моментима падали са спрата, станари су излазили из улаза. Подсетимо да је у суседној осмоспратној зради с у Мокрањчевој улици је недавно остала у пожару без крова.

Криминолог Златко Николић је, говорећи о тој теми, оценио да је наше друштво веома погрешило када је преузело шведски модел права детета. Он каже да је наше друштво права детета и систем вредност у којем је деци све дозвољено схватило наопако.

– Већина психолошких истраживања показала су да без казни и награда нема емпатије, односно саосећања с другима, па и с родитељима –навео је криминолог Николић. – Баш из тог разлога, нека деца насрћу на родитеље. На такво понашање утиче и социјално-економска неизвесност.

Кроз судски поступак често се испостави да неки од починилаца тих тешких породичних злочина не могу бити кривично одговорни јер нису били урачунљиви.

Неурачунљивост окривљеног током судског поступка утврђује се вештачењем. Уколико комисија вештака установи да је окривљени у време извршења кривичног дела био неурачунљив, он не може бити оглашен кривим. Њему се у том случају изриче мера безбедности, односно обавезног психијатријског лечења, углавном у установи затвореног типа, предочавају судије.

Адвокати сматрају да би, осим лекарске бриге, психичким болесницима требало пружити и неки други вид помоћи. Њихов је став да би при центрима за социјални рад или другим релевантним институцијама требало да се формира служба која ће организовати различите активности за ту врсту болесника.

– На тај начин њихово понашање било би неприметно праћено од стручних особа. Чињеница је, нажалост, да је статус психичких болесника деградирајући. Неки од њих избегавају да се јаве лекару или потраже стручну помоћ из страха да неће моћи да нађу посао или се на други начин укључе у свакодневни друштвени живот – сматра адвокат Зора Добричанин Никодиновић.

Н. С. Х.