TEMA „DNEVNIKA” PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA PORODIČNOG NASILJA, MOGU LI SE ZLOČINI SPREČITI? Za devet meseci ubijene 22 žene i dve devojčice
Dvadeset dve žene i dve devojčice ubijeno je za devet meseci od ruke muževa, očeva, partnera, sinova, dok su maloletne devojčice lišili života partneri njihovih majki što je veoma zabrinjavajuće.
Poslednji slučaj dogodio se krajem septembra u Repincu kod Vladičinog Hana, kada je Dragan S. (61) usmrtio svoju suprugu Dušanku (55). On je u alkoholisanom stanju sa više uboda nožem u vrat usmrtio nesrećnu ženu koja se razvodila od njega.
Iako prema podacima iz policije u ovoj porodici nije bilo prijava nasilja, po čaršiji se priča da je Dragan voleo da pije i da je tada umeo da bude nasilan.
Crna statistika kaže da je tokom prošle godine život izgubilo 25 žena, što je pet više nego prethodne godine, a više od 14.500 ih je trpelo partnersko nasilje. U 2020. ubijene su 24 žene, a u 2019. godini njih 28., od čega u 15 slučajeva nije bilo prethodne prijave nasilja.
U proseku, svake dve nedelje jednu žensku osobu u Srbiji ubije član porodice koji je zločin izvršio vatrenim oružjem, nožem, čekićem, šipkom...
Prema dostupnim podacima u poslednjih deset godina ubijeno je oko 300 žena što govori da je u našem društvu mnogo nasilnika koji se nekontrolisano ponašaju. Moguće je da je broj ubijenih žena i veći, budući da možda ne dospeju svi u medije. Takođe, nije moguće utvrditi koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja.
Psiholozi smatraju da one najviše ćute iz straha, ali i zbog osećaja sramote zbog čega odlučuju da ne govore nikome ništa. Problem je i to što se maltretiranje i nasilje i dalje ne prijavljuje jer niko od komšija i porodice ne želi da se zamera i smatra da nije njihovo da se mešaju u „porodične stvari“.
Stručnjaci smatraju da bi bilo manje ubijenih žena kada bi se na problem reagovalo „u startu”, odnosno kada bi se shvatilo da su ubistva epilog nasilja nad ženama.
Iako izgledaju iznenadni i uglavnom se dešavaju u afektu, zločinima u porodici obično prethodi trpljenje, nesuglasice, svađe i emocionalna bol u kojoj žive i žrtve i ubice. Poseban pečat ubistvima u porodici daju ljubomora i osveta.
Svako ubistvo je slučaj za sebe i bez obzira na afekat, zločin nije nastao trenutno, već su poremećeni odnosi trajali godinama. Vremenski, to je najčešće između šest meseci i dve godine, predočavaju stručnjaci. Emocije su polako ključale u potencijalnom ubici i kada je ta kap prevršila meru, došlo je do tragedije. Pored ljubomore i osvete, mržnja je najčešće razlog ubistva, a takva ubistva, smatraju stručnjaci, idu iz uverenja.
Psiholozi kažu da među počiniocima ima supružnika iz svih socijalnih struktura. Bilo je i bogatih, moćnih i visokoobrazovanih, ali i onih sa margina društva.
Takođe, česti su slučajevi da nakon počinjenog zločina ubica digne ruku na sebe. To je naknadno osećanje krivice, gde su postojale protivrečne emocije. One u kombinaciji sa ubilačkim porivima na kraju dovedu i do samoubistva.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici počeo je da se primenjuje 1. juna 2017. godine, a analize pokazuju da se broj podnetih predloga za produženje hitne mere iz godine u godinu povećava. Podsetimo, hitnim merama predviđeno je udaljenje nasilnika iz stana i privremenu zabranu da kontaktira žrtvu i prilazi joj. Da nasilnika udalji može policijski službenik na 48 sati, a zatim sud na predlog tužioca može da produži meru na još trideset dana. Ipak, prema mišljenju stručne javnosti, zakon ima svojih manjkavosti jer nasilnik po izlasku iz pritvora i kada istekne zabrana prilaska ima pravo da se vrati u istu kuću u kojoj je činio nasilje.
D. Nikolić
