ТЕМА „ДНЕВНИКA” ПОРАЖАВАЈУЋА СТАТИСТИКА ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА, МОГУ ЛИ СЕ ЗЛОЧИНИ СПРЕЧИТИ? За девет месеци убијене 22 жене и две девојчице

Последњи случај догодио се крајем септембра у Репинцу код Владичиног Хана, када је Драган С. (61) усмртио своју супругу Душанку (55). Он је у алкохолисаном стању са више убода ножем у врат усмртио несрећну жену која се разводила од њега. 

Иако према подацима из полиције у овој породици није било пријава насиља, по чаршији се прича да је Драган волео да пије и да је тада умео да буде насилан. 

Црна статистика каже да је током прошле године живот изгубило 25 жена, што је пет више него prеthodnе године, а више од 14.500 их је трпело партнерско насиље. У 2020. убијене су 24 жене, а у 2019. години њих 28., од чега у 15 случајева није било prеthodnе пријаве насиља.

У просеку, сваке две недеље једну женску особу у Србији убије члан породице који је злочин извршио ватреним оружјем, ножем, чекићем, шипком...

Према доступним подацима у последњих десет година убијено је око 300 жена што говори да је у нашем друштву много насилника који се неконтролисано понашају. Могуће је да је број убијених жена и већи, будући да можда не доспеју сви у медије. Такође, није могуће утврдити колико жена умре од последица дугогодишњег трпљења насиља. 

Психолози сматрају да оне највише ћуте из страха, али и због осећаја срамоте због чега одлучују да не говоре никоме ништа. Проблем је и то што се малтретирање и насиље и даље не пријављује јер нико од комшија и породице не жели да се замера и сматра да није њихово да се мешају у „породичне ствари“.

Стручњаци сматрају да би било мање убијених жена када би се на проблем реаговало „у старту”, односно када би се схватило да су убиства епилог насиља над женама.

Иако изгледају изненадни и углавном се дешавају у афекту, злочинима у породици обично prеthodi трпљење, несугласице, свађе и емоционална бол у којој живе и жртве и убице. Посебан печат убиствима у породици дају љубомора и освета.

Свако убиство је случај за себе и без обзира на афекат, злочин није настао тренутно, већ су поремећени односи трајали годинама. Временски, то је најчешће између шест месеци и две године, предочавају стручњаци. Емоције су полако кључале у потенцијалном убици и када је та кап превршила меру, дошло је до трагедије. Поред љубоморе и освете, мржња је најчешће разлог убиства, а таква убиства, сматрају стручњаци, иду из уверења.

Психолози кажу да међу починиоцима има супружника из свих социјалних структура. Било је и богатих, моћних и високообразованих, али и оних са маргина друштва. 

Такође, чести су случајеви да након почињеног злочина убица дигне руку на себе. То је накнадно осећање кривице, где су постојале противречне емоције. Оне у комбинацији са убилачким поривима на крају доведу и до самоубиства.

Закон о спречавању насиља у породици почео је да се примењује 1. јуна 2017. године, а анализе показују да се број поднетих предлога за продужење хитне мере из године у годину повећава. Подсетимо, хитним мерама предвиђено је удаљење насилника из стана и привремену забрану да контактира жртву и прилази јој. Да насилника удаљи може полицијски службеник на 48 сати, а затим суд на предлог тужиоца може да продужи меру на још тридесет дана. Ипак, према мишљењу стручне јавности, закон има својих мањкавости јер  насилник по изласку из притвора и када истекне забрана приласка има право да се врати у исту кућу у којој је чинио насиље.

Д. Николић