TEMA „DNEVNIKA” Patološka ljubomora okidač za tragediju

Za ubistvo četvrte žene kod Paraćina osumnjičeni su pastorci, brat i sestra.

Koordinatorka „Sigurne kuće” Vesna Stanojević ističe da je motiv ubistva žena uglavnom ljubomora i rastanak. Kako kaže, u Srbiji je, između ostalog, sramota biti ostavljen muškarac. Iako smatra da su žene osnažene da prijave nasilje, to još uvek nije dovoljno.

Mkoja je imala samo 20 godina pa je presudio sebi. J. (65) u Donjem Tavankutu kod Subotice, a zatim je njeno telo zakopao u pod sobe.

Prošle godine usmrćeno 25 žena

U Srbiji je prošle godine ubijeno 25 žena i jedna dvogodišnja devojčica u Vršcu, a u proteklih šest godina 154 žene. Najviše ubijenih žena je bilo 2018. godine, 30, a najmanje 2021, kada je usmrćeno 20 pripadnica lepšeg pola.

Psiholozi kažu da među počiniocima ima supružnika iz svih socijalnih struktura. Bilo je i bogatih, moćnih i visokoobrazovanih, ali i onih sa margina društva. Nasilnik kada donese odluku da ubije, on će to i učiniti, a najčešće je to partner. Može se primetiti da je, do sada, najveći broj ubistava počinjeno vatrenim oružijem, nožem, čekićem, šipkom...

Poslednje ubistvo dogodilo se između srede i četvrtka. Sumnja se da je reč o ubistvu i samoubistvu.

Zajedničko za sve slučajeve je da ni iz jedne od ovih porodica nije bilo prijava za nasilje.

U ubijena je i četvrta žena koju su usmrtili pastorci.

Prema rečima Vesne Stanojević, činjenica je da ubice vrlo često prete partnerkama, a nijedna od njih ne shvata da je to ozbiljno i da će ona biti žrtva koja nažalost neće preživeti te porodične svađe.

- Uvek misliš da je taj čovek s kojim živiš ustvari jedan u dibini duše dobar čovek i da je to bio samo trenutak. Tako da one verovatno nisu prepoznale da do toga može da dođe - pojasnila je Stanojević za RTS i istakla da je okidač za ubistvo žena uglavnom rastanak partnera.

- I ta mlada žena iz Grocke je otišla da se dogovori da sa njim neće više živeti. I to je okidač, taj bes kod njega da će ga ona ostaviti. Biti ostavljen muškarac u Srbiji, to je sramota, između ostalog naravno. Oni jednostavno ne mogu da prihvate da ih je napustila žena. Ta sramota i osećaj da on manje vredi, da ga je žena napustila, jer drugačije je kada on napusti ženu. Onda on podiže svoj rejting, ako ne u društvu i okolini onda samom sebi - smatra koordinatorka „Sigurne kuće”.

Stanojević poručuje ženama da nikada ne treba unapred da govore partneru da će ga ostaviti, da će se razvesti, da to urade na način koji će biti najbezbolniji da se ne bi suočile sa njegovim gnevom.

- Ubistva žena se dešavaju nažalost u celom svetu, ali mi moramo da se obaziremo na našu situaciju - smatra Stanojević i naglašava da je neophodna prevencija.

- Zbog čega ti muškarci potežu najstrašniji oblik nasilja, a da niko od nas ne zna prethodno da su oni skloni tako nečemu. Obično slušamo da su bili dobri ljudi, dobre komšije - navodi ona.

Žrtve se ističe plaše da prijave nasilje, jer ne znaju kako će nasilnik reagovati kada sazna da je ona zatražila pomoć. Misli da su žene osnažene da prijave nasilje, ali ne dovoljno, jer se ovakve stvari ne bi ni dešavale.

- Vrlo je bitno da napravim razliku između Beograda i ostalih krajeva Srbije. Mnogo je teže prijaviti nasilje i opstati u sredini koja je mala i gde se svi znaju i gde se često dešava da je policija u dobrim odnosima s nasilnikom - ukazuje Stanojević.

Što se tiče saradnje s drugim državnim organima u cilju sprečavanja nasilja, kaže da je ona dobra. Međutim, smatra da je u zakonu jedan deo, na koji posebno ukazuje nedorečen.

- Šta se dešava s nasilnikom koji bude odveden iz zajedničkog stana, koji bude osuđen na zatvor i gde se posle toga vraća. Da li iko prati da li se on vraća u isti stan. To se ne prati i to je veliki problem. Žene najčešće nisu obaveštene kada će on biti pušten, one žive u strahu i uglavnom to saznaju preko nekih trećih lica. Tada zovu „Sigurnu kuću” i mole da budu primljene da bi se sklonile od njega - upozorava Vesna Stanojević.

Naglašava da se sa ženama u „Sigurnoj kući” radi i one se osnažuju da shvate da bez nasilja treba da žive, ali smatra da bi trebalo da se radi i s nasilnicima.

- Treba da se ozbiljno radi s nasilnicima jer ako ne radite on će to nasilje ponoviti s nekom drugom ženom. Uglavnom su to žene koje su u primarnim porodicama prošle neke oblike nasilja. Međutim, tu su najvažnija deca, koja žive tu i gledaju to nasilje. Veliki broj te dece kasnije u svojim brakovima, takođe budu nasilnici - zaključila je Vesna Stanojevićev.

Stručnjaci smatraju da bi bilo manje ubijenih žena kada bi se na problem reagovalo „u startu”, odnosno kada bi se shvatilo da su ubistva epilog nasilja nad ženama. Kako kažu, problem je što se maltretiranje i nasilje i dalje ne prijavljuje jer niko od komšija i porodice ne želi da se zamera i smatra da nije njihovo da se mešaju u „porodične stvari“.

Podsetimo, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici počeo je da se primenjuje 1. juna 2017. godine, a analize pokazuju da se broj podnetih predloga za produženje hitne mere iz godine u godinu povećava. Zakon, prema mišljenju stručne javnosti, ima svojih manjkavosti. Tako, nasilnik po izlasku iz pritvora i kada istekne zabrana prilaska, koja se slabo kontroliše, ima pravo da se vrati u istu kuću u kojoj je činio nasilje.

M. Bozokin

D. Nikolić