ТЕМА „ДНЕВНИКА” Патолошка љубомора окидач за трагедију

За убиство четврте жене код Параћина осумњичени су пасторци, брат и сестра.

Координаторка „Сигурне куће” Весна Станојевић истиче да је мотив убиства жена углавном љубомора и растанак. Како каже, у Србији је, између осталог, срамота бити остављен мушкарац. Иако сматра да су жене оснажене да пријаве насиље, то још увек није довољно.

Мкоја је имала само 20 година па је пресудио себи. Ј. (65) у Доњем Таванкуту код Суботице, а затим је њено тело закопао у под собе.

Прошле године усмрћено 25 жена

У Србији је прошле године убијено 25 жена и једна двогодишња девојчица у Вршцу, а у протеклих шест година 154 жене. Највише убијених жена је било 2018. године, 30, а најмање 2021, када је усмрћено 20 припадница лепшег пола.

Психолози кажу да међу починиоцима има супружника из свих социјалних структура. Било је и богатих, моћних и високообразованих, али и оних са маргина друштва. Насилник када донесе одлуку да убије, он ће то и учинити, а најчешће је то партнер. Може се приметити да је, до сада, највећи број убистава почињено ватреним оружијем, ножем, чекићем, шипком...

Последње убиство догодило се између среде и четвртка. Сумња се да је реч о убиству и самоубиству.

Заједничко за све случајеве је да ни из једне од ових породица није било пријава за насиље.

У убијена је и четврта жена коју су усмртили пасторци.

Према речима Весне Станојевић, чињеница је да убице врло често прете партнеркама, а ниједна од њих не схвата да је то озбиљно и да ће она бити жртва која нажалост неће преживети те породичне свађе.

- Увек мислиш да је тај човек с којим живиш уствари један у дибини душе добар човек и да је то био само тренутак. Тако да оне вероватно нису препознале да до тога може да дође - појаснила је Станојевић за РТС и истакла да је окидач за убиство жена углавном растанак партнера.

- И та млада жена из Гроцке је отишла да се договори да са њим неће више живети. И то је окидач, тај бес код њега да ће га она оставити. Бити остављен мушкарац у Србији, то је срамота, између осталог наравно. Они једноставно не могу да прихвате да их је напустила жена. Та срамота и осећај да он мање вреди, да га је жена напустила, јер другачије је када он напусти жену. Онда он подиже свој рејтинг, ако не у друштву и околини онда самом себи - сматра координаторка „Сигурне куће”.

Станојевић поручује женама да никада не треба унапред да говоре партнеру да ће га оставити, да ће се развести, да то ураде на начин који ће бити најбезболнији да се не би суочиле са његовим гневом.

- Убиства жена се дешавају нажалост у целом свету, али ми морамо да се обазиремо на нашу ситуацију - сматра Станојевић и наглашава да је неопходна превенција.

- Због чега ти мушкарци потежу најстрашнији облик насиља, а да нико од нас не зна prеthodno да су они склони тако нечему. Обично слушамо да су били добри људи, добре комшије - наводи она.

Жртве се истиче плаше да пријаве насиље, јер не знају како ће насилник реаговати када сазна да је она затражила помоћ. Мисли да су жене оснажене да пријаве насиље, али не довољно, јер се овакве ствари не би ни дешавале.

- Врло је битно да направим разлику између Београда и осталих крајева Србије. Много је теже пријавити насиље и опстати у средини која је мала и где се сви знају и где се често дешава да је полиција у добрим односима с насилником - указује Станојевић.

Што се тиче сарадње с другим државним органима у циљу спречавања насиља, каже да је она добра. Међутим, сматра да је у закону један део, на који посебно указује недоречен.

- Шта се дешава с насилником који буде одведен из заједничког стана, који буде осуђен на затвор и где се после тога враћа. Да ли ико прати да ли се он враћа у исти стан. То се не прати и то је велики проблем. Жене најчешће нису обавештене када ће он бити пуштен, оне живе у страху и углавном то сазнају преко неких трећих лица. Тада зову „Сигурну кућу” и моле да буду примљене да би се склониле од њега - упозорава Весна Станојевић.

Наглашава да се са женама у „Сигурној кући” ради и оне се оснажују да схвате да без насиља треба да живе, али сматра да би требало да се ради и с насилницима.

- Треба да се озбиљно ради с насилницима јер ако не радите он ће то насиље поновити с неком другом женом. Углавном су то жене које су у примарним породицама прошле неке облике насиља. Међутим, ту су најважнија деца, која живе ту и гледају то насиље. Велики број те деце касније у својим браковима, такође буду насилници - закључила је Весна Станојевићев.

Стручњаци сматрају да би било мање убијених жена када би се на проблем реаговало „у старту”, односно када би се схватило да су убиства епилог насиља над женама. Како кажу, проблем је што се малтретирање и насиље и даље не пријављује јер нико од комшија и породице не жели да се замера и сматра да није њихово да се мешају у „породичне ствари“.

Подсетимо, Закон о спречавању насиља у породици почео је да се примењује 1. јуна 2017. године, а анализе показују да се број поднетих предлога за продужење хитне мере из године у годину повећава. Закон, према мишљењу стручне јавности, има својих мањкавости. Тако, насилник по изласку из притвора и када истекне забрана приласка, која се слабо контролише, има право да се врати у исту кућу у којој је чинио насиље.

М. Бозокин

Д. Николић