Tema „DNEVNIKA”: Koliko ponuđene nagrade pomažu u otkrivanju ubica

Raspisivanje novčanih nagrada građanima za pružanje informacija policiji koje bi dovele do rasvetljavanja zločina u Srbiji je neuobičajeno i dešava se u slučajevima nerešenih teških krivičnih dela koja su posebno uznemirila javnost.

Podsetimo, ubistvo frizera Arnolda Š. (46) u Beču 16. novembra 2016. još nije dobio svoj rasplet, zbog čega su se bečka policija i tužilaštvo odlučili da potraže tragove i u Srbiji, nudeći čak 20.000 evra za bilo kakve informacije o počiniocu tog zločina! Prašina oko smrti Austrijanca još se nije slegla, ubica „s prostora južne Evrope”, koji „loše govori nemački” je na slobodi, a njegov motiv da povuče oroz – nikome nije jasan.

U oglasu koji je osvanuo u jednim našim dnevnim novinama navodi se da Pokrajinska policija – Direkcija Beč, u dogovoru s Državnim tužilaštvom, daje 20.000 evra za „informacije koje bi dovele do utvrđivanja identiteta počinioca, kao i osuđivanja istog”. Inače, policija je veštačenjem dela municije utvrdila da je Arnold ubijen pištoljem marke „zastava” 9 mm. 

Sredinom juna prošle godine MUP Srbije i kompanija NIS su ponudili dva miliona dinara onome ko da tačnu informaciju u vezi s ubistvom Kristine Kaplanović (19), radnice NIS-a koja je smrtno ranjena na benzinskoj stanici „Veliki Mokri Lug” 25. maja prošle godine.

Policija je sredinom avgusta te godine uhapsila M. S. zbog sumnje da je ubio devetnaestogodišnju Kristinu. Ostalo je, međutim, nepoznato da li je visina nagrade dovela do pronalaženja osumnjičenog, i koliko.

Svojevremeno, u medijima se spekulisalo o tome da će policija ponuditi i novčanu nagradu u vezi s ubistvom pevačice Jelene Marjanović u Borči, koje više od godinu ne uspeva da reši.

Koliko je taj metod u Srbiji uspešan i da li je neka takva nagrada isplaćena? Detektiv i bivši obaveštajac Božidar Spasić kaže da u našoj praksi ponuda novčane nagrade nije dala razultata. Po njegovom oceni, „to je poslednja mera koju policija primenjuje da bi pokušala nekoga da izmami, ali i znak da nema dobrih dokaza”. Smatra i da u našim uslovima to može delovati i destruktivno.

" Novčane nagrade više su manifestacija neke volje i želje da se otkrije nešto – ističe Spasić. – Dovodi se u opasnost i onaj ko otkrije informaciju, kao i čitav posao. Mislim da oni koji bi dali informaciju nemaju poverenje u one koji raspisuju nagradu. Policija mora da kaže koje još koristi i kakvu zaštitu nudi onome ko bi nešto otkrio."

U MUP-u navode da je pomoć građana dragocena u rešavanju krivičnih dela. Govoreći svojevremeno o toj temi na RTS-u, Uglješa Stešević iz Uprave kriminalističke policije rekao je da se dešavalo da dobiju informacije, kako iz prijateljskog, tako i rodbinskog okruženja izvršioca. Novac kao motiv nekim građanima ume dodatno da „otvori oči i odreši jezik”.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da u praksi kod policije postoji sledeća slika: ako traži pomoć građana, ili čak i ako ne traži, onda postoji more poziva – „ja sam to video”, „ja to znam” ili „čuo sam, načuo”. 

" Većina tih poziva su, nažalost, nekvalitetni, lažni ili potpuno nepouzdani, ali policija to veoma dobro zna", ukazao je kriminolog Dobrivoje Radovanović.

U Nemačkoj je, na primer, raspisivanje nagrada češća praksa nego kod nas. Tamo se na nekim televizijama jednom nedeljno emituje i emisija u kojoj objavljuju imena kriminalaca koje traže po raznim delima. Te nagrade su do 5.000 evra i vrlo su efektne. Ali se mora naglasiti da su to osumnjičeni za lakša krivična dela i krađe. Takođe, raspisivanje nagrada svakodnevica je u Americi, gde to često daje dobre rezultate. 

Hronika raspisivanja novčanih nagrada za informacije govori da su one u Srbiji, kao i u Crnoj Gori, ostale neisplaćene. Takav je slučaj s nekadašnjim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem, koji je 2001. godine ponudio nagradu od 300.000 tadašnjih nemačkih maraka svakom ko pruži dokaze o počiniocima ili naručiocima 22 nerešena ubistva, među kojima su bile likvidacije Slavka Ćuruvije, Radovana Stojičića Baye i Momira Gavrilovića Gavre.

Osim slučaja Ćuruvije, gotovo sva ubistva iz devedesetih su do danas ostala zagonetka.

Podsetimo i na to da je pre više od deceniju Srbija nudila po milion evra za pomoć u pronalaženju nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karayića i komandanta VRS-a generala Ratka Mladića. Ni to nije pomoglo jer su se oni i dalje uspešno krili, sve dok jednog dana, ipak, nisu otkriveni.

M. Bozokin