Tema “Dnevnika”: Društ. mreže mamac za radnu i seksualnu eksploataciju

Takođe, pokušao je vrbuje za prostituciju i jednu Beograđanku. Oštećene Novosađanke su tokom ove godine klijente primale u stanu osumnjičenog, a zaradu su delile s njim.

Ovo je samo jedan, od mnogobrojnih slučajeva, s kojim se susreću pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova jer uporedo s razvojem interneta, razvijali su se i novi oblici visokotehnološkog kriminala. Internet predstavlja direktan metod regrutacije novih žrtava, koji izvršiocima krivičnih dela pruža anonimnost i daje im mogućnost za vrbovanje. Postoje tri faze trgovine ljudima: vrbovanje (regrutacija žrtava), tranzitna faza (prevoz) i faza destinacije (eksploatacija).

Najzastupljeniji oblici eksploatacije su radna i seksualna. Seksualnoj ekspolataciji najčešće su izložene žene i devojčice, dok je radna ekspolatacija karakteristična za muškarce i primetno je da je u poslednjih nekoliko godina u porastu i broj identifikovanih žrtava tog oblika ekspolatacije.

Postoje četiri načina na koje se žene ili devojke regrutuju u trgovinu ljudima: prinudnim putem (otmicom ili kidnapovanjem), zatim obmanom kroz obećanje o legitimnom zaposlenju, obmanom putem poluistine, kada im se donekle kaže da će biti zaposlene u industriji zabave, ali ne i na koji način, i kada žene svesno pristaju na to da rade u prostituciji, ali ne znaju da uz prostituciju očekuju ucene, zastrašivanje, izrabljivanje i stalnu kontrolu.

Najčešći način vrbovanja žrtava za lanac trgovine ljudima je putem poslovnih ponuda na društvenim mrežama. Trgovci ljudima veoma dobro znaju koje su potrebe njihovih potencijalnih žrtava pa samim tim i njihove ponude idu u cilju zadovoljavanja tih potreba. Najčešći faktori koji dovode do trgovine ljudima su siromaštvo i nezaposlenost, loše socijalne i političke prilike u zemlji, ali i san o boljem životu, potraga za poslom, zaradom, sigurnošću…

“Veliki broj poslovnih oglasa se pojavljuje na internetu i društvenim mrežama i primetan je sve veći broj individualnih posrednika koji putem stranica na društvenim mrežama nude posao, najčešće u inostranstvu, navodi za „Dnevnik” koordinatorka za odnose s javnošću nevladine organizacije „Astra”, posvećene iskorenjivanju svih oblika trgovine ljudima i ekspolatacije, Katarina Ivanović. – Često su to novčane prevare, ali neretki su slučajevi da se iza poslovnih ponude krije radna eksploatacija ili neki drugi oblik trgovine ljudima.”

U poslednje tri godine je smanjen broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima, što možemo pripisati nedovoljno proaktivnom pristupu policije sprečavanju trgovine ljudima pošto je nadležnost za krivično delo trgovine ljudima i dalje u Graničnoj policiji, koja je bila zadužena i za sprečavanje iregularnih migracija te je, znajući da se Srbija suočila s velikim prilivom migranata u poslednje tri godine, to ostavljalo malo prostora za suzbijanje i sprečavanja krivičnog dela trgovine ljudima.

Osim poslovnih ponuda, prisutni su i drugi načini vrbovanja, kao što je „lažno zaljubljivanje”, ponuda za školovanje u zemlji ili inostranstvu, ali retko kada su u pitanju otmice.

Katarina Ivanović upozorava na to da je u poslednje vreme sve teže prepoznati rizične poslovne ponude jer su sve realnije i suptilnije upakovane, da se i ne može lako proceniti da li je u pitanju prevara ili potencijalna eksploatacija.

“ Međutim, i dalje postoji predrasuda o tome da najčešće žene i devojke „nasedaju” na ponude za laku, brzu i ogromnu zaradu, da su to poslovi modelinga, ali ne, kao što sam navela, sve češće su to realne ponude, s normalnim zaradama i poslovima kao što su bejbisitovanje, rad u hotelima, u kafiću, sezonski ili stalni poslovi… “,ističe Katarina Ivanović.

Kako zaštititi žrtve?

Informacija je najbolji put do prevencije. Ukoliko pak dođe do faze eksploatacije, neophodno je da se žrtvama nakon izlaska iz lanca trgovine ljudima obezbedi odgovarajuća pomoć i podrška, i poštovanje svih njihovih prava da bi se što brže oporavile. “ U procesu reintegracije i socijalne inkluzije žrtava trgovine ljudima bitno je da učestvuju svi akteri koju pružaju različite vrste pomoći, ali i da zaposleni u drugim institucijama – policija, Tužilaštvo, sudstvo – budu senzitivisani za rad sa žrtvama trgovine ljudima da ne bi došlo do sekundarne viktimizacije žrtava, a samim tim i sporijeg oporavka. Programi podrške i pomoći za žrtve bi trebalo da budu kreirani u skladu s individualnim potrebama i kapacitetima žrtve”, objašnjava Katarina Ivanović.

Nije retkost da se u današnje vreme zaposlenje nudi preko „Fejsbuka”, a da se komunikacija dalje nastavlja putem mesinyera i vibera.

Stručnjaci upozoravaju na to da nijedna ozbiljna firma ili kompanija ne traži radnike putem „Fejsbuka”. Ozbiljne firme imaju svoje sajtove, imejl-adrese koje u domenu imaju naziv firme i o njima se može informisati putem „Gugl” pretraživača. Oglasi na „Fejsbuku” koje postavljaju neke fiktivne firme o kojima se ne mogu pronaći osnovne informacije, predstavljaju prvi poziv na oprez. Oni koji traže posao i naiđu na tako sumnjive sadržaje, svakako to treba da prijave policiji da bi se sprečila eventualna prevara, ali i trgovina ljudima.

D. Nikolić