Тема “Дневника”: Друшт. мреже мамац за радну и сексуалну експлоатацију

Такође, покушао је врбује за проституцију и једну Београђанку. Оштећене Новосађанке су током ове године клијенте примале у стану осумњиченог, а зараду су делиле с њим.

Ово је само један, од многобројних случајева, с којим се сусрећу припадници Министарства унутрашњих послова јер упоредо с развојем интернета, развијали су се и нови облици високотехнолошког криминала. Интернет представља директан метод регрутације нових жртава, који извршиоцима кривичних дела пружа анонимност и даје им могућност за врбовање. Постоје три фазе трговине људима: врбовање (регрутација жртава), транзитна фаза (превоз) и фаза дестинације (експлоатација).

Најзаступљенији облици експлоатације су радна и сексуална. Сексуалној експолатацији најчешће су изложене жене и девојчице, док је радна експолатација карактеристична за мушкарце и приметно је да је у последњих неколико година у порасту и број идентификованих жртава тог облика експолатације.

Постоје четири начина на које се жене или девојке регрутују у трговину људима: принудним путем (отмицом или киднаповањем), затим обманом кроз обећање о легитимном запослењу, обманом путем полуистине, када им се донекле каже да ће бити запослене у индустрији забаве, али не и на који начин, и када жене свесно пристају на то да раде у проституцији, али не знају да уз проституцију очекују уцене, застрашивање, израбљивање и сталну контролу.

Најчешћи начин врбовања жртава за ланац трговине људима је путем пословних понуда на друштвеним мрежама. Трговци људима веома добро знају које су потребе њихових потенцијалних жртава па самим тим и њихове понуде иду у циљу задовољавања тих потреба. Најчешћи фактори који доводе до трговине људима су сиромаштво и незапосленост, лоше социјалне и политичке прилике у земљи, али и сан о бољем животу, потрага за послом, зарадом, сигурношћу…

“Велики број пословних огласа се појављује на интернету и друштвеним мрежама и приметан је све већи број индивидуалних посредника који путем страница на друштвеним мрежама нуде посао, најчешће у иностранству, наводи за „Дневник” координаторка за односе с јавношћу невладине организације „Астра”, посвећене искорењивању свих облика трговине људима и експолатације, Катарина Ивановић. – Често су то новчане преваре, али неретки су случајеви да се иза пословних понуде крије радна експлоатација или неки други облик трговине људима.”

У последње три године је смањен број идентификованих жртава трговине људима, што можемо приписати недовољно проактивном приступу полиције спречавању трговине људима пошто је надлежност за кривично дело трговине људима и даље у Граничној полицији, која је била задужена и за спречавање ирегуларних миграција те је, знајући да се Србија суочила с великим приливом миграната у последње три године, то остављало мало простора за сузбијање и спречавања кривичног дела трговине људима.

Осим пословних понуда, присутни су и други начини врбовања, као што је „лажно заљубљивање”, понуда за школовање у земљи или иностранству, али ретко када су у питању отмице.

Катарина Ивановић упозорава на то да је у последње време све теже препознати ризичне пословне понуде јер су све реалније и суптилније упаковане, да се и не може лако проценити да ли је у питању превара или потенцијална експлоатација.

“ Међутим, и даље постоји предрасуда о томе да најчешће жене и девојке „наседају” на понуде за лаку, брзу и огромну зараду, да су то послови моделинга, али не, као што сам навела, све чешће су то реалне понуде, с нормалним зарадама и пословима као што су бејбиситовање, рад у хотелима, у кафићу, сезонски или стални послови… “,истиче Катарина Ивановић.

Како заштитити жртве?

Информација је најбољи пут до превенције. Уколико пак дође до фазе експлоатације, неопходно је да се жртвама након изласка из ланца трговине људима обезбеди одговарајућа помоћ и подршка, и поштовање свих њихових права да би се што брже опоравиле. “ У процесу реинтеграције и социјалне инклузије жртава трговине људима битно је да учествују сви актери коју пружају различите врсте помоћи, али и да запослени у другим институцијама – полиција, Тужилаштво, судство – буду сензитивисани за рад са жртвама трговине људима да не би дошло до секундарне виктимизације жртава, а самим тим и споријег опоравка. Програми подршке и помоћи за жртве би требало да буду креирани у складу с индивидуалним потребама и капацитетима жртве”, објашњава Катарина Ивановић.

Није реткост да се у данашње време запослење нуди преко „Фејсбука”, а да се комуникација даље наставља путем mеsinyеra и вибера.

Стручњаци упозоравају на то да ниједна озбиљна фирма или компанија не тражи раднике путем „Фејсбука”. Озбиљне фирме имају своје сајтове, имејл-адресе које у домену имају назив фирме и о њима се може информисати путем „Гугл” претраживача. Огласи на „Фејсбуку” које постављају неке фиктивне фирме о којима се не могу пронаћи основне информације, представљају први позив на опрез. Они који траже посао и наиђу на тако сумњиве садржаје, свакако то треба да пријаве полицији да би се спречила евентуална превара, али и трговина људима.

Д. Николић