Tema „Dnevnika”: Da li je adekvatna kaznena politika za krivična dela ugrožavanja javnog saobraćaja

Impozantan je i broj saobraćajki od 2014. godine naovamo – čak više od 13.000 težih nezgoda godišnje. Podaci beleže da je u istom periodu u saobraćajnim nezgodama smrtno stradalo više od 500, pa i do više od 600 osoba godišnje, dok broj teže povređenih dostiže i po nekoliko hiljada.

Poređenja s ostalim podacima javno dostupnim u Agenciji za bezbednost saobraćaja pokazuju da je crni bilans stradalih u poslednjih pet godina ipak znatno manji u odnosu na godišnje statistike s početka ove decenije, a gotovo upola u odnosu na period pre 2010.

Prosečno godišnje sudovi u Srbiji presude nekoliko hiljada krivičnih predmeta saobraćajki, a u proteklom petogođu, zbog različitih dela ugrožavanja javnog saobraćaja, osuđeno je 11.250 punoletnih počinilaca.

Sudovi su prošle godine izrekli 2.134 osuđujuće presude, od toga 1.433 uslovne kazne, 219  kazni zatvora, 140 kazni kućnog zatvora, novčane kazne izrečene su za 311 okrivljenih, desetoro je osuđeno na rad u javnom interesu, jedanaestoro dobilo sudsku opomenu, a desetoro je oglašeno krivima, ali oslobođeno kazne, beleže izveštaji Republičkog zavoda za statistiku. 

Činjenica da u presudama iz 2019. ima najviše blagih kazni, i to više od 67 odsto uslovnih osuda od ukupnog broja osuđujućih presuda zbog  ugrožavanja javnog saobraćaja, nije, kako navode pravni stručnjaci, specifičnost samo prošlogodišnje statistike za ta krivična dela već ne odudara bitno od prosečne istovrsne kazenene politike sudova u periodu dužem od decenije. 

Krivičnim zakonikom Srbije zaprećeno je do tri godine zatvora kad su posledice ugrožavanja saobraćaja, lake telesne povrede drugog lica i materijalna šteta preko 200.000 dinara, odnosno šest meseci do pet godina zatvora, ako je nastupila opasnost po živote više ljudi i imovinu većeg obima, dok je  u slučaju nehata predviđena novčana kazna ili zatvor do jedne godine. Zatvorske kazne  od jedne do osam godina, zakonom su predviđene kad kršenje saobraćajnih propisa ima za posledice teške telesne povrede jednog ili više lica, odnosno dve do dvanaest godina zatvora u slučaju smrti jednog ili više lica, a u oba slučaja najteži oblik teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja je ako je počinilac upravljao vozilom pod dejstvom alkohola ili opijata.

Jedno od najznačajnijih istraživanja o kaznenoj politici sudova za najteže oblike krivičnog dela – teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja – sproveo je sudija Apelacionog suda u Beogradu Sretko Janković 2016. godine, na uzorku od pedeset slučajno izabranih pravosnažnih presuda tog suda, iz 2015. godine, 2014. i 2013, te zaključio da su izrečene kazne učionicima generalno blage u odnosu na težinu posledica koje su nastupile, budući da je reč o udesima u kojima je ukupno smrtno stradalo 36 osoba, isto toliko teško povređeno, među kojima i trudnica koja je usled zadobijenih povreda izgubila dve nerođene bebe, a bilo je i 11 lakše povređenih. Kako se napominje u Jankovićevom referatu, koji je objavljen na sajtu suda, u sprovedenom istraživanju o sudskim kaznama za dva najteža krivična dela ugrožavanja saobraćaja koja se smatraju umišljajnim, nije analizirana materijalna šteta koja je nastupila kao njihova posledica. 

Pravosnažnim presudama u predmetima koji su bili obuhvaćeni sudijinim istraživanjem, od ukupno 19 osuđenih za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja pri upravljanju vozilom pod dejstvom alkohola, a kad je nastupila posledica teška telesna povreda jednog ili više lica, šestoro učinilaca osuđeno je na kaznu zatvora, pri čemu je za dvoje određeno da je izdržavaju u prostorijama u kojima stanuju, dok je 13 osuđeno uslovno, a od toga 12 uslovno na godinu zatvora, što je minimalna kazna predviđena zakonom, dok je za sedmoro izvršilaca izrečena kazna ispod zakonom propisanog minimuma, odnosno kazna je ublažena.

„U analiziranim slučajevima najviše predmeta – 19 – okončano je u periodu od tri do pet godina, od jedne do tri godine okončano je 17 predmeta, u 12 predmeta postupak je trajao preko pet godina, dok su samo dva predmeta okončana u periodu do jedne godine. Dva predmeta su okončana nakon šest godina, dva nakon sedam, dva nakon osam, jedan predmet nakon deset, a jedan nakon čak 16 godina”, ističe se u istraživanju koje je sproveo sudija Sreten Janković.

„Dakle, za to krivično delo nije izrečena nijedna kazna koja prelazi minimum zakonom propisane kazne”, konstatovao je sudija Janković. 

Deo istraživanja koji je obuhvatio predmete 31 osuđenog za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja pri vožnji pod dejstvom alkohola, a kada je posledica smrt jednog ili više lica, pokazao je da su svim učiniocima izrečene kazne zatvora, s tim što je za tri učinioca  izrečena minimalna kazna propisana za to krivično delo – dve godine zatvora, 11 je osuđeno na kazne ispod zakonom propisanog minimuma, 15 učinilaca je osuđeno na zatvor od dve do četiri godine, a samo dva učinioca osuđena su na kazne zatvora preko četiri godine: jedan na osam, a drugi na sedam.

„Postojeće stanje u pogledu kaznene politike sudova za analizirana krivična dela je neprihvatljivo i ne doprinosi suzbijanju krivičnih dela ugoražavanja javnog saobraćaja učinjenih pod uticajem alkohola”, zaključuje se u referatu, i ukazuje na okolnosti koje su „pogrešno” cenjene kao olakšavajuće, kao što su lične prilike okrivljenog, izraženo kajanje, te korektno držanje u postupku

Sudovi uglavnom ne navode u čemu se sastoji to korektno držanje okrivljenog i zbog čega je ono olakšavajuća okolnost, a samo u jednom predmetu sud je naveo da se okrivljeni korektno držao pred sudom jer se odazivao pozivima suda, što nikako ne može biti olakšavajuća okolnost, s obzirom na to da je okrivljeni obavezan da se odaziva pozivima suda. „Kada su u pitanju okolnosti od značaja za odmeravanje kazne, uočili smo da sudovi u većem broju slučajeva određene okolnosti, uglavnom otežavajuće, nisu cenili iako su one postojale, kao što su težina posledica krivičnog dela. Na primer, kada je osim smrti jednog lica, jedno lice zadobilo teške telesne povrede, a jedno lake, sud te telesne povrede nije cenio kao otežavajuću okolnost, ili, koncentracija alkohola u krvi okrivljenog je cenjena samo u dva slučaja. Međutim, ako bi se uzelo da je svaka koncentracija alkohola u krvi okrivljenog preko jednog promila znatno veća od zakonom dozvoljene 0,3 promila, onda bi se ta okolnost mogla ceniti kao otežavajuća u još 35 slučajeva, a što sudovi nisu uzeli u obzir pri odmeravanju kazne”, ukazano je u istraživanju. 

„Izrečene kazne moraju biti srazmerne i pravedne, a kod odmeravanja prvenstveno treba imati u vidu stepen krivice učinioca i jačinu povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra, odnosno težinu posledice, dok ostale okolnosti, a posebno one koje se tiču ličnosti učinioca, moraju imati drugorazredni značaj”, predočio je svojim istraživanjem sudija Sretko Janković.

Jaska Jakovljević