Srpski carinici rampa za švercere plemenitih metala

Koliko je ova zaplena značajna i vredna, pokazuje činjenica da je  tokom prethodne godine zaplenjeno ukupno 11,5 kilograma zlata, 2020. godine 8,5 kilograma zlatnog nakita, tokom 2019. godine oko 11 kilograma, a u 2018. godini skoro 14 kilograma zlata.

Ovi impresivni rezultati nadmašeni su ove godine jer je za samo tri meseca zaplenjeno oko 17 kilograma zlata, odnosno, kako preciziraju za “Dnevnik” u Upravi carina, 16.735,74 grama zlata i 75 komada zlatnog nakita, dukata i novčića. To potvrđuje da krijumčari ne miriju ni u vreme koronavirusa, ni tokom Ukrajinsko-Ruskih sukoba, niti mare za moralne nazore, već ih interesuje isključivo profit.

Ovogodišnji rekord od 11,6 kilograma zlatnog nakita vrednog oko 44 miliona dinara zabeležen je 29. marta na kontrolnom punktu Merdare kada je iz pravca Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija pristigao automobil podgoričkih registarskih oznaka sa dvojicom putnika. Vozač (39) i njegov nešto mlađi suvozač, obojica crnogorski državljani albanskog porekla, rekli su da nemaju ništa za prijavljivanje, ali je bez obzira na to, automobil je pregledan mobilnim skenerom. Kada su analizom slike uočene nepravilnosti u podu i ispod rukohvata između prednjih sedišta urađen je detaljan pregled koji je potvrdio da skener ne greši, jer je iz specijalno pregrađenih šupljina u podu i ispod naslona za ruke izvađeno 11.625 grama zlatnog nakita.

Vrednost ogrlica, lančića, narukvica, prstenja, privezaka od belog o žutog zlata, kao i 10 većih i manjih zlatnika Franc Jozef, procenjena je na oko 374.000 evra, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi oko 44 miliona dinara.

Osim što vrednost zaplenjenog zlata daleko prevazilazi trećinu vrednosti automobila, on je i namenski prepravljan za potrebe krijumčarenja, pa su sve to razlozi zbog kojih je i vozilo zadržano do okončanja prekršajnog postupka pred nadležnim sudom.

Tokom prethodne najveća pojedinačna zaplena bila je početkom decembra na Gradini kada su ispod jastuka u kabini jednog kamiona otkrivene zlatne pločice teške 4,5 kilograma.

Prekršaj je otkriven kada je za izlaznu kontrolu pristigao kamion turskih registarskih oznaka, natovaren robom koju je prevozio iz Nemačke ka Turskoj. Bez obzira što je vozač kamiona, rekao da sem robe koju prevozi nema ništa da prijavi, kamion je izdvojen za detaljan pregled i tokom kontrole kabine, ispod dva jorgana i jastuka spakovanih na donjem krevetu iza vozačkog sedišta, carinici su pronašli tri paketa obmotana selotejp trakom. Kada su paketi otvoreni, utvrđeno je da se u njima nalaze zlatne pločice sa utisnutim oznakama “Au 999,9”, a merenje je pokazalo da se radi o 4,5 kilograma čistog zlata.

Dobro je poznato da su dragocenosti vrsta prenosivih sredstava plaćanja, te da se kao takvi, jednako kao i novac u gotovini, moraju prijaviti pri prelasku granice. U Upravi carina podsećaju da neprijavljivanje većih količina nakita i drugih dragocenosti povlači sa sobom rizik da bude privremeno ili trajno oduzet. Istovremeno, rizikuje se i da automobil bude zadržan, ukoliko vrednost otkrivenih dragocenosti prelazi jednu trećinu vrednosti vozila u kome su krijumčarene.

Krijumčari zlato, bilo u polugama, nakitu ili kovanicama, kriju u svim delovima vozila, ali i u torbicama, cipelama, brushalterima, dečjim igračkama... Zlatni nakit je otkrivan i u tetrapacima od sokova i mleka, gotovim jelima, šupljinama vešalica za garderobu, u tegli ajvara, ali i, verovali ili ne ispod pazuha.

Da carinici imaju posla sa veoma maštovitim švercerima pokazuje slučaj koji se dogodio 17. februara ove godine na graničnom prelazu Gradina kada su osujetili pokušaj krijumčarenja dva kilograma zlatnog nakita, ali i satova, parfema, garderobe i preparata za potenciju pronađenih tokom kontrole jednog turističkog autobusa bosanskohercegovačkih  registarskih oznaka. Njime se iz Istanbula ka Sarajevu vraćalo 56 putnika i dvojica vozača, nakon sedmodnevnog aranžmana provedenog u Turskoj.

Iako su na uobičajno pitanje carinika da li imaju nešto da prijave putnici i vozači odgovorili da sa sobom ne nose ništa sem ličnog prtljaga, carinici su otkrili neprijavljenu robu čija je vrednost procenjena na bezmalo 70.000 evra.

Pregledom prtljaga putnika, carinici su već u prvoj torbi zatekli pregršt nove garderobe koja nije bila prijavljena, zbog čega je vlasnica prtljaga pozvana na detaljan pregled. Ličnim pretresom te 40-godišnje bosanskohercegovačke državljanke, utvrđeno je da ispod pazuha krije kesu punu zlatnog nakita koji takođe nije prijavila. Reč je o ukupnoj težini od 1967 grama zlatnog nakita čija je vrednost procenjena na iznos od preko 59.000 evra. Među otkrivenim nakitom najviše je bilo minđuša, 446 pari, i prstenja, 320 komada, ali i narukvica, lančića, privezaka, kao i četiri kompleta, privezak, minđuše i prsten.

Carinici u svom bogatom iskustvu su nalazili zlato u svim oblicima: u prahu, listićima, polugama, preko lomljenog i pretopljenog, ali je ipak najviše bilo nakita.

Zlato se najčešće švercuje iz Turske ka zemljama Evropske unije zbog velike razlike u ceni. Taj biznis je tipičan primer velike ekonomske krize, ali i sve lošije socijalne situacije. Šverc zlata uvek je bio privlačan krijumčarima širom sveta, pa i onima koji s takvim namerama prolaze kroz našu zemlju. Po nekim izvorima, zlato se na crnom tržištu veoma dobro kotira čak i u „uređenim” zemljama poput Švajcarske, Belgije, Holandije, Luksemburga… Od početka globalne ekonomske krize, cena zlata na tržištu se povećala, a samim tim i broj krijumčara.

D. Nikolić

Foto: Uprava carina