Српски цариници рампа за шверцере племенитих метала

Колико је ова заплена значајна и вредна, показује чињеница да је  током prеthodnе године заплењено укупно 11,5 килограма злата, 2020. године 8,5 килограма златног накита, током 2019. године око 11 килограма, а у 2018. години скоро 14 килограма злата.

Ови импресивни резултати надмашени су ове године јер је за само три месеца заплењено око 17 килограма злата, односно, како прецизирају за “Дневник” у Управи царина, 16.735,74 грама злата и 75 комада златног накита, дуката и новчића. То потврђује да кријумчари не мирију ни у време коронавируса, ни током Украјинско-Руских сукоба, нити маре за моралне назоре, већ их интересује искључиво профит.

Овогодишњи рекорд од 11,6 килограма златног накита вредног око 44 милиона динара забележен је 29. марта на контролном пункту Мердаре када је из правца Аутономне покрајине Косово и Метохија пристигао аутомобил подгоричких регистарских ознака са двојицом путника. Возач (39) и његов нешто млађи сувозач, обојица црногорски држављани албанског порекла, рекли су да немају ништа за пријављивање, али је без обзира на то, аутомобил је прегледан мобилним скенером. Када су анализом слике уочене неправилности у поду и испод рукохвата између предњих седишта урађен је детаљан преглед који је потврдио да скенер не греши, јер је из специјално преграђених шупљина у поду и испод наслона за руке извађено 11.625 грама златног накита.

Вредност огрлица, ланчића, наруквица, прстења, привезака од белог о жутог злата, као и 10 већих и мањих златника Франц Јозеф, процењена је на око 374.000 евра, што у динарској противвредности износи око 44 милиона динара.

Осим што вредност заплењеног злата далеко превазилази трећину вредности аутомобила, он је и наменски преправљан за потребе кријумчарења, па су све то разлози због којих је и возило задржано до окончања прекршајног поступка пред надлежним судом.

Током prеthodnе највећа појединачна заплена била је почетком децембра на Градини када су испод јастука у кабини једног камиона откривене златне плочице тешке 4,5 килограма.

Прекршај је откривен када је за излазну контролу пристигао камион турских регистарских ознака, натоварен робом коју је превозио из Немачке ка Турској. Без обзира што је возач камиона, рекао да сем робе коју превози нема ништа да пријави, камион је издвојен за детаљан преглед и током контроле кабине, испод два јоргана и јастука спакованих на доњем кревету иза возачког седишта, цариници су пронашли три пакета обмотана селотејп траком. Када су пакети отворени, утврђено је да се у њима налазе златне плочице са утиснутим ознакама “Ау 999,9”, а мерење је показало да се ради о 4,5 килограма чистог злата.

Добро је познато да су драгоцености врста преносивих средстава плаћања, те да се као такви, једнако као и новац у готовини, морају пријавити при преласку границе. У Управи царина подсећају да непријављивање већих количина накита и других драгоцености повлачи са собом ризик да буде привремено или трајно одузет. Истовремено, ризикује се и да аутомобил буде задржан, уколико вредност откривених драгоцености прелази једну трећину вредности возила у коме су кријумчарене.

Кријумчари злато, било у полугама, накиту или кованицама, крију у свим деловима возила, али и у торбицама, ципелама, брусхалтерима, дечјим играчкама... Златни накит је откриван и у тетрапацима од сокова и млека, готовим јелима, шупљинама вешалица за гардеробу, у тегли ајвара, али и, веровали или не испод пазуха.

Да цариници имају посла са веома маштовитим шверцерима показује случај који се догодио 17. фебруара ове године на граничном прелазу Градина када су осујетили покушај кријумчарења два килограма златног накита, али и сатова, парфема, гардеробе и препарата за потенцију пронађених током контроле једног туристичког аутобуса босанскохерцеговачких  регистарских ознака. Њиме се из Истанбула ка Сарајеву враћало 56 путника и двојица возача, након седмодневног аранжмана проведеног у Турској.

Иако су на уобичајно питање цариника да ли имају нешто да пријаве путници и возачи одговорили да са собом не носе ништа сем личног пртљага, цариници су открили непријављену робу чија је вредност процењена на безмало 70.000 евра.

Прегледом пртљага путника, цариници су већ у првој торби затекли прегршт нове гардеробе која није била пријављена, због чега је власница пртљага позвана на детаљан преглед. Личним претресом те 40-годишње босанскохерцеговачке држављанке, утврђено је да испод пазуха крије кесу пуну златног накита који такође није пријавила. Реч је о укупној тежини од 1967 грама златног накита чија је вредност процењена на износ од преко 59.000 евра. Међу откривеним накитом највише је било минђуша, 446 пари, и прстења, 320 комада, али и наруквица, ланчића, привезака, као и четири комплета, привезак, минђуше и прстен.

Цариници у свом богатом искуству су налазили злато у свим облицима: у праху, листићима, полугама, преко ломљеног и претопљеног, али је ипак највише било накита.

Злато се најчешће шверцује из Турске ка земљама Европске уније због велике разлике у цени. Тај бизнис је типичан пример велике економске кризе, али и све лошије социјалне ситуације. Шверц злата увек је био привлачан кријумчарима широм света, па и онима који с таквим намерама пролазе кроз нашу земљу. По неким изворима, злато се на црном тржишту веома добро котира чак и у „уређеним” земљама попут Швајцарске, Белгије, Холандије, Луксембурга… Од почетка глобалне економске кризе, цена злата на тржишту се повећала, а самим тим и број кријумчара.

Д. Николић

Фото: Управа царина