Saosećanje i zaštita žrtava krivičnih dela

Oni su imali pasivnu ulogu u davanju informacija tužilaštvu i sudu o krivičnom delu  i učiniocu. 

Posle niz godina kaznenopravni  status oštećenog lica – žrtava  krivičnog dela, postao je  jedno od najaktuelnijih pitanja ne samo krivičnog već i kaznenog prava uopšte.

- Osnov ispravnosti  ove konstatacije  i stepena aktuelnosti leži kako  u činjenici da  svakodnevno, na svetskom nivou, postoji milionski broj žrtava krivičnih dela, tako i u činjenici sasvim ispravnog stava - nastojanja međunarodne zajednice kao celine tako i država kao njenih članica, da normiraju i primene adekvatne krivičnopravne instrumente za pružanje pomoći i zaštite žrtve krivičnih dela, rekao je na savetovanju krivičara na Zlatiboru dr Stanko Bejatović profesor krivičnoprocesnog prava i predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu.

Na  ovom skupu krivičara  pod naslovom „Oštećeno lice  i krivičnopravni instrumenti zaštite“, učestvuje više od dve stotine pravnika  iz sudova, tužilaštava, advokature..

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu, rekao je  da je Misija ove godine obezbedila potrebnu opremu za svedočenje žrtava i oštećenih iz posebnih prostorija putem video-konferencijske veze,  sudovima u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Novom Pazaru. Na taj način žrtve će izbeći sekundarnu viktimizaciju - ponovno izlaganje traumama kroz koje su prošle.Žrtve krivičnih dela treba da prođu krivični postupak sa što manje stresa, složile su se učesnici u raspravi.

U Srbiji ne postoji jedinstven stav u pogledu korišćenja termina žrtva, odnosno oštećeni. U krivično-procesnom zakonodavstvu, uglavnom se koristi termin oštećeni, kao i u dobrom delu Evrope, u kriminologiji kao i u mnogim drugim državama odomaćio se termin žrtva koji se po pravilu koristi i u međunarodnim krivičnim dokumentima.

Do izvesnih pomaka u afirmaciji  žrtava došlo se u međunarodnim dokumentima, kojim je žrtvama obezbeđena mnogo  sadržajnija zaštita.

- Medijski tretman žrtava krivičnih dela, naročito kada su u pitanju deca, ponekad može da upropasti čitav njihov život ako se u javnost iznosi  njihova privatnost i bizarni detalji, izneo je prof. dr Milan Škulić  i sudija Ustavnog suda Srbije. Škulić je  napomenuo da primena zakonskih pravila o unaksrnom ispitivanju na glavnom pretresu mogu delovati veoma agresivno prema žrtvama, naročito kada je reč o maloletnicima.

Predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor naglasio je da se struka do sada više bavila zaštitom prava okrivljenih i pritom se ogrešila o prava oštećenih krivičnim delima, koji su bili degradirani. Treba da pošaljemo poruku zakonodavcu koliko je ova tema važna, a svedočenje preko video- linka samo jedan segment zaštite žrtava, rekao je Tintor.

Sudija Višeg suda u Novom Sadu Slobodanka Gutović posebno se osvrnula na žrtve trgovine ljudima i naglasila da je potrebno da  sudije  sa posebnom pažnjom odnose upravo prema  žrtvama koje su bile u robovskom odnosu. Na neki način u sudnici treba da imaju osećaj da su zaštićene, da osete saosećanje sudije za ono kroz šta su prošle, a ne da zbog ispitivanja prolaze kroz novu psihološku torturu.

Savetovanje se odvija uz potrebne  mere zaštite od širenja zaraze korona virusom. S maskama na licu bilo je i radno predsedništvo, a održan je i poseban okrugli sto "Kovid 19 i funkcionisanje pravosuđa".

V. Savić