Саосећање и заштита жртава кривичних дела

Они су имали пасивну улогу у давању информација тужилаштву и суду о кривичном делу  и учиниоцу. 

После низ година казненоправни  статус оштећеног лица – жртава  кривичног дела, постао је  једно од најактуелнијих питања не само кривичног већ и казненог права уопште.

- Основ исправности  ове констатације  и степена актуелности лежи како  у чињеници да  свакодневно, на светском нивоу, постоји милионски број жртава кривичних дела, тако и у чињеници сасвим исправног става - настојања међународне заједнице као целине тако и држава као њених чланица, да нормирају и примене адекватне кривичноправне инструменте за пружање помоћи и заштите жртве кривичних дела, рекао је на саветовању кривичара на Златибору др Станко Бејатовић професор кривичнопроцесног права и председник Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу.

На  овом скупу кривичара  под насловом „Оштећено лице  и кривичноправни инструменти заштите“, учествује више од две стотине правника  из судова, тужилаштава, адвокатуре..

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату, рекао је  да је Мисија ове године обезбедила потребну опрему за сведочење жртава и оштећених из посебних просторија путем видео-конференцијске везе,  судовима у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду и Новом Пазару. На тај начин жртве ће избећи секундарну виктимизацију - поновно излагање траумама кроз које су прошле.Жртве кривичних дела треба да прођу кривични поступак са што мање стреса, сложиле су се учесници у расправи.

У Србији не постоји јединствен став у погледу коришћења термина жртва, односно оштећени. У кривично-процесном законодавству, углавном се користи термин оштећени, као и у добром делу Европе, у криминологији као и у многим другим државама одомаћио се термин жртва који се по правилу користи и у међународним кривичним документима.

До извесних помака у афирмацији  жртава дошло се у међународним документима, којим је жртвама обезбеђена много  садржајнија заштита.

- Медијски третман жртава кривичних дела, нарочито када су у питању деца, понекад може да упропасти читав њихов живот ако се у јавност износи  њихова приватност и бизарни детаљи, изнео је проф. др Милан Шкулић  и судија Уставног суда Србије. Шкулић је  напоменуо да примена законских правила о унаксрном испитивању на главном претресу могу деловати веома агресивно према жртвама, нарочито када је реч о малолетницима.

Председник Адвокатске коморе Београда Југослав Тинтор нагласио је да се струка до сада више бавила заштитом права окривљених и притом се огрешила о права оштећених кривичним делима, који су били деградирани. Треба да пошаљемо поруку законодавцу колико је ова тема важна, а сведочење преко видео- линка само један сегмент заштите жртава, рекао је Тинтор.

Судија Вишег суда у Новом Саду Слободанка Гутовић посебно се осврнула на жртве трговине људима и нагласила да је потребно да  судије  са посебном пажњом односе управо према  жртвама које су биле у робовском односу. На неки начин у судници треба да имају осећај да су заштићене, да осете саосећање судије за оно кроз шта су прошле, а не да због испитивања пролазе кроз нову психолошку тортуру.

Саветовање се одвија уз потребне  мере заштите од ширења заразе корона вирусом. С маскама на лицу било је и радно председништво, а одржан је и посебан округли сто "Ковид 19 и функционисање правосуђа".

В. Савић