Roditelji dve žrtve masakra u Mladenovcu: Ubica i njegov otac moraju da odgovaraju, isteraćemo pravdu

Nažalost, oni su samo dvoje od osam žrtava pomahnitaog masovnog ubice koji je te večeri 4. maja sejao smrt u selima kod Mladenovca i Smedereva.

- Bol koju osećamo ne možemo ni da opišemo, ni da kažemo. Ostali smo bez oba deteta. Sve su mi uzeli, ja moju decu ne mogu da vratim, on je nas to veče žive ubio - kaže uplakana Z. P. sedeći u crnini, a zatim nastavlja:

- Evo sad će četrdeset dana mojoj dečici i četrdeset dana kako se ja nisam nasmejala. Oni su bili moj razlog za životom. Iskreno, meni bi sad svejedno bilo da me on ubije... Nas dvoje nemamo za koga da radimo, gradimo, evo ovolike kuće, a kome da je ostavimo?! Ostali smo potpuno sami.

Roditelji koji su ostali bez potomaka žale za tim što im deca nisu ni počela da žive, a neko se usudio da im presudi.

- Oni su bili anđeli, predivna deca. Tog dana pre masakra predali smo ćerki papire za vozačku dozvolu, eto, nije stigla ni da nas provoza, a toliko smo se radovali tome. Pričali smo o njenoj maturi, trebalo je da joj kupimo haljinu, da nam opet bude najlepša - kažu neutešni roditelji, dodajući:

- Oni su bili naši najbolji prijatelji, pa to su deca koja su nam sve pričala i delila s nama i tugu i sreću. Sin kad bi došao s posla, pa nas izgrli, izljubi...

Naši sagovornici dodaju da bol i tuga nikada neće prestati.

- I sad ponekad pomislim da će sin doći s posla, a ćerka iz škole, da ćemo sesti zajedno za sto da ručamo. Ali nema ih više... Mnogo pitanja bez odgovora, a ono što nas kopka je kako nisu uspeli da izbegnu taj masakr, kako nisu čuli pucnje - kažu S. P. i Z. P.

Obećanje predsednika

- Prišao im je s leđa i pucao na njih sa tri metra razdaljine. Možda su mogli da pokušaju da se sklone, da pobegnu, dok ne vide o čemu se radi. Stalno razmišljamo o tome, lupamo glavu da li je sve moglo ispasti drugačije.

Oni navode i da im je predsednik države Aleksandar Vučić bio u poseti i da su zajedno plakali.

- On je sedeo i plakao s nama, čovek koji ima toliku odgovornost i opet nama ne može da pomogne. Pitao nas je šta nam treba i mi smo rekli da nam samo naša deca trebaju, a on nas je pogledao i počeo da plače. Eto, toliko je teško - navode oni i dodaju:

- Obećao nam je da ubice naše dece neće videti belog dana, a mi ga držimo za reč. Ukoliko se na kraju ispostavi da neće dobiti maksimalne kazne, angažovaćemo se opet i ponovo ćemo pokrenuti sve iz početka.

U Malom Orašju juče je održana litija povodom krsne slave opštine, Svete Trojice, a ujedno i povodom mesec dana od stravičnog masakra, u kom je U. B. ubio osam, a ranio 14 tinejdžera. Ispred Crkve Svetog apostola Vartolomeja okupili su se meštani sela kako bi na Zadušnice takođe održali pomen za petoro nastradalih u masakru i zajedno se pomolili za svoje najmilije. Crkvena zvona počela su da zvone još u sedam sati ujutru i zvonila su sve do 10 sati, kad je tužna povorka krenula kroz selo. Drugari preminulih pojavili su se u crnim majicama sa njihovim imenima - na prednjoj strani bila su njihova imena, dok je na leđima bili datum masakra i poruka „živite“.

Nećemo se svetiti

Navode da će se do poslednjeg daha boriti da isteraju pravdu i da osumnjičeni odgovaraju za zločine.

- Dete koje je ubijeno s mojom decom je sin našeg dobrog prijatelja, oni se isto slažu s nama da pravda mora biti zadovoljena, da naša deca makar na neki način budu mirna. Mi smo pobožni ljudi i nikad nam nije palo na pamet da se svetimo za tragediju koja nas je zadesila, pa je ružno da majka ubice priča da je ona tu i da mogu da je ubiju roditelji kojima je njen sin ubio decu - navode neutešni roditelji.

Roditelji ubijene dece biće saslušani u sredu u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu kao oštećena porodica, a do sada je ispitano 20 svedoka, među kojima i povređeni u masakru.

Došao iz bolnice na litiju, ima šipku u ranjenoj ruci

Na litiji u Malom Orašju bio je i teško povređeni J. R. (21), koga je masovni ubica U. B. kobne večeri pogodio sa četiri hica. Nakon 20 dana provedenih u bolnici u Beogradu, on je prevezen u smederevsku bolnicu, a u subotu je otpušten na kućno lečenje. Povređeni mladić, koji ima šipku u desnoj ruci, juče je bio vidno potresen. Njegov otac ranije je za Kurir naveo da je zahvalan bogu što mu je sin živ.

- Prvi sin mi je preminuo pre pet godina, imao je samo 17. Kad se sve ovo desilo, molio sam se da ne izgubim i drugog sina, mnogo mi je drago što je sve podneo kao junak, hrabar dečko. Pogodio ga je u desni lakat, plućno krilo, slezinu i debelo crevo. Bilo je kritično, gubio je krv, ali sad se lepo oporavlja - ispričao nam je otac.

Kurir.rs