Родитељи две жртве масакра у Младеновцу: Убица и његов отац морају да одговарају, истераћемо правду

Нажалост, они су само двоје од осам жртава помахнитаог масовног убице који је те вечери 4. маја сејао смрт у селима код Младеновца и Смедерева.

- Бол коју осећамо не можемо ни да опишемо, ни да кажемо. Остали смо без оба детета. Све су ми узели, ја моју децу не могу да вратим, он је нас то вече живе убио - каже уплакана З. П. седећи у црнини, а затим наставља:

- Ево сад ће четрдесет дана мојој дечици и четрдесет дана како се ја нисам насмејала. Они су били мој разлог за животом. Искрено, мени би сад свеједно било да ме он убије... Нас двоје немамо за кога да радимо, градимо, ево оволике куће, а коме да је оставимо?! Остали смо потпуно сами.

Родитељи који су остали без потомака жале за тим што им деца нису ни почела да живе, а неко се усудио да им пресуди.

- Они су били анђели, предивна деца. Тог дана пре масакра предали смо ћерки папире за возачку дозволу, ето, није стигла ни да нас провоза, а толико смо се радовали томе. Причали смо о њеној матури, требало је да јој купимо хаљину, да нам опет буде најлепша - кажу неутешни родитељи, додајући:

- Они су били наши најбољи пријатељи, па то су деца која су нам све причала и делила с нама и тугу и срећу. Син кад би дошао с посла, па нас изгрли, изљуби...

Наши саговорници додају да бол и туга никада неће престати.

- И сад понекад помислим да ће син доћи с посла, а ћерка из школе, да ћемо сести заједно за сто да ручамо. Али нема их више... Много питања без одговора, а оно што нас копка је како нису успели да избегну тај масакр, како нису чули пуцње - кажу С. П. и З. П.

Обећање председника

- Пришао им је с леђа и пуцао на њих са три метра раздаљине. Можда су могли да покушају да се склоне, да побегну, док не виде о чему се ради. Стално размишљамо о томе, лупамо главу да ли је све могло испасти другачије.

Они наводе и да им је председник државе Александар Вучић био у посети и да су заједно плакали.

- Он је седео и плакао с нама, човек који има толику одговорност и опет нама не може да помогне. Питао нас је шта нам треба и ми смо рекли да нам само наша деца требају, а он нас је погледао и почео да плаче. Ето, толико је тешко - наводе они и додају:

- Обећао нам је да убице наше деце неће видети белог дана, а ми га држимо за реч. Уколико се на крају испостави да неће добити максималне казне, ангажоваћемо се опет и поново ћемо покренути све из почетка.

У Малом Орашју јуче је одржана литија поводом крсне славе општине, Свете Тројице, а уједно и поводом месец дана од стравичног масакра, у ком је У. Б. убио осам, а ранио 14 тинејџера. Испред Цркве Светог апостола Вартоломеја окупили су се мештани села како би на Задушнице такође одржали помен за петоро настрадалих у масакру и заједно се помолили за своје најмилије. Црквена звона почела су да звоне још у седам сати ујутру и звонила су све до 10 сати, кад је тужна поворка кренула кроз село. Другари преминулих појавили су се у црним мајицама са њиховим именима - на предњој страни била су њихова имена, док је на леђима били датум масакра и порука „живите“.

Нећемо се светити

Наводе да ће се до последњег даха борити да истерају правду и да осумњичени одговарају за злочине.

- Дете које је убијено с мојом децом је син нашег доброг пријатеља, они се исто слажу с нама да правда мора бити задовољена, да наша деца макар на неки начин буду мирна. Ми смо побожни људи и никад нам није пало на памет да се светимо за трагедију која нас је задесила, па је ружно да мајка убице прича да је она ту и да могу да је убију родитељи којима је њен син убио децу - наводе неутешни родитељи.

Родитељи убијене деце биће саслушани у среду у Вишем јавном тужилаштву у Смедереву као оштећена породица, а до сада је испитано 20 сведока, међу којима и повређени у масакру.

Дошао из болнице на литију, има шипку у рањеној руци

На литији у Малом Орашју био је и тешко повређени Ј. Р. (21), кога је масовни убица У. Б. кобне вечери погодио са четири хица. Након 20 дана проведених у болници у Београду, он је превезен у смедеревску болницу, а у суботу је отпуштен на кућно лечење. Повређени младић, који има шипку у десној руци, јуче је био видно потресен. Његов отац раније је за Курир навео да је захвалан богу што му је син жив.

- Први син ми је преминуо пре пет година, имао је само 17. Кад се све ово десило, молио сам се да не изгубим и другог сина, много ми је драго што је све поднео као јунак, храбар дечко. Погодио га је у десни лакат, плућно крило, слезину и дебело црево. Било је критично, губио је крв, али сад се лепо опоравља - испричао нам је отац.

Kurir.rs