Renoviranje novosadskog Okružnog zatvora gotovo za dva meseca
Za manje od dva meseca novosadski Okružni zatvor na Klisi, koji je useljen pre više od tri decenije, teško će biti prepoznatljiv iznutra i spolja. Radovi na kompletnom renoviranju upravne zgrade uveliko traju.
Majstori rade na mokrim čvorovima, kupatilima, instalacijama, izolaciji, a fasade su ostavljene za finiš. Nedavno je stigla i nova, najsavremenija medicinska oprema, u koju spada i ona namenjena stomatološkim intervencijama. Inače, u toj ustanovi od 1987. godine, kad je počela rad na novoj lokaciji, nije bilo obimnijih radova, dok je pritvorska jedinica druga po brojnosti u zemlji.
Valja naglasiti da je u pripremi i otvaranje azila za pse lutalice, koji će verovatno zaživeti do kraja godine. Opredeljen je i novac za izradu projekta za izgradnju nove pritvorske jedinice i plan je da radovi krenu krajem naredne godine.
– Krenuli smo od prioriteteta za bolje funkcionisanje ustanove, utvrđenih nakon ozbiljnih analiza – kaže za „Dnevnik” upravnik Okružnog zatvora u Novom Sadu policijski pukovnik Mile Jandrić, koji je na tu funkciju došao pre godinu. – Ovih dana je krenulo instaliranje softvera za najmoderniji video-nadzor, koji će biti po evropskim standardima za zatvorske ustanove. Ti radovi će biti završeni do kraja meseca. Oni su realizovani u sklopu akcije „Novi Sad – bezbedan grad”, odnosno Pokrajinska vlada i Grad pomogli su da dobijemo nadzor s monitoring -centrom sertifikovanih domaćih firmi, koji pokriva sve bezbednosno interesantne uglove. Za pomenute radove, novu opremu pripadnicima Službe za obezbeđenje, nova vozila, sredstva za povećanje stočnog fonda, mašine i opremu, dobili smo podršku Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Grada Novog Sada, Pokrajine, javnih preduzeća „Srbijagas”, „Energotehnika – Južna Bačka” i nemačke organizacije „Help” kaže Jandrić i napominje da zatvor kao ustanova značajno prihoduje proizvodnjom na razne načine.
– Uskoro, a verovatno do kraja meseca, očekujemo da proizvodnju počne nova mašina za izradu građevinske betonske galanterije – „betonjerka”, na kojoj će raditi 15 do 30 osuđenika. Ovaj zatvor je godinama bio poznat po takvim proizvodima na tržištu, jer su bili prepozantljivi i postali brend koji je mogao konkurisati bilo kojoj firmi. To je, naravno, značajno uz sve ostalo, posebno zbog resocijalizacije osuđenika posle isteka kazne. Trenutno je radno angažovano oko 30 odsto osuđenih lica – navodi upravnik.
Azil za pse
– Planiramo da udomimo možda i do 200 pasa lutalica. Projekat za to je rađen sa „Zoohigijenom i veterinom” jer kuce moraju da se prvo čipuju, sterilišu i vakcinišu da bi se dovele u azil kod nas. Korist od toga je višestruka, budući da je reč o najuspešnijem programu resocijalizacije u zapadnoj penološkoj praksi, a Grad će uštedeti značajnu sumu novca koji bi odlazio na odštete za povrede građana nastale u napadima pasa lutalica. O tome postoje veoma podsticajna iskustva Kazneno - popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici, prvog zavoda u sistemu koji je počeo primenu tog projekta pre dve godine – navodi upravnik Jandrić.
On kaže da, nažalost, više od polovine osuđenika čine povratnici pa bi angažovanjem na ovdašnjim poslovima oni stekli preduslove da se zaposle na slobodi. Kako kaže, u građevinskim firmama prisutan je deficit radne snage, koja se neretko uvozi iz zemalja u okruženju.
– Zato nam je, takođe, u planu da organizujemo dobrovoljne plaćene kurseve za zanimanja građevinske struke – kaže Jandrić. – Inače, trenutno je pedesetak lica angažovano na fizičkim poslovima, a na osnovu ugovora koje imamo s raznim ustanovama, javnim preduzećima i firmama, kao što su Klinički centar Vojvodine, Novosadski sajam, JKP „Put”... Takođe, u „Kartonaži” je radno angažovano desetak osuđenih lica, koja proizvode kartonsku ambalažu za poznati novosadski brend „Manuel”, koji je prepoznao značaj upošljavanja tih lica, ali i kvalitet naše proizvodnje. Stoga, volim uvek da istaknem da se ovde mnogo radi na programima resocijalizacije osuđenika da bi njihov prvi dan izdržane kazne bio i prvi dan pripreme za izlazak na slobodu, ali sa stečenim radnim navikama i novim usvojenim vrednostima za budući život u društvenoj zajednici.
M. Vujačić
Foto: S. Šušnjević