Реновирање новосадског Окружног затвора готово за два месеца
За мање од два месеца новосадски Окружни затвор на Клиси, који је усељен пре више од три деценије, тешко ће бити препознатљив изнутра и споља. Радови на комплетном реновирању управне зграде увелико трају.
Мајстори раде на мокрим чворовима, купатилима, инсталацијама, изолацији, а фасаде су остављене за финиш. Недавно је стигла и нова, најсавременија медицинска опрема, у коју спада и она намењена стоматолошким интервенцијама. Иначе, у тој установи од 1987. године, кад је почела рад на новој локацији, није било обимнијих радова, док је притворска јединица друга по бројности у земљи.
Ваља нагласити да је у припреми и отварање азила за псе луталице, који ће вероватно заживети до краја године. Опредељен је и новац за израду пројекта за изградњу нове притворске јединице и план је да радови крену крајем наредне године.
– Кренули смо од приоритетета за боље функционисање установе, утврђених након озбиљних анализа – каже за „Дневник” управник Окружног затвора у Новом Саду полицијски пуковник Миле Јандрић, који је на ту функцију дошао пре годину. – Ових дана је кренуло инсталирање софтвера за најмодернији видео-надзор, који ће бити по европским стандардима за затворске установе. Ти радови ће бити завршени до краја месеца. Они су реализовани у склопу акције „Нови Сад – безбедан град”, односно Покрајинска влада и Град помогли су да добијемо надзор с мониторинг -центром сертификованих домаћих фирми, који покрива све безбедносно интересантне углове. За поменуте радове, нову опрему припадницима Службе за обезбеђење, нова возила, средства за повећање сточног фонда, машине и опрему, добили смо подршку Министарства правде, Управе за извршење кривичних санкција, Града Новог Сада, Покрајине, јавних предузећа „Србијагас”, „Енерготехника – Јужна Бачка” и немачке организације „Хелп” каже Јандрић и напомиње да затвор као установа значајно приходује производњом на разне начине.
– Ускоро, а вероватно до краја месеца, очекујемо да производњу почне нова машина за израду грађевинске бетонске галантерије – „бетоњерка”, на којој ће радити 15 до 30 осуђеника. Овај затвор је годинама био познат по таквим производима на тржишту, јер су били препозантљиви и постали бренд који је могао конкурисати било којој фирми. То је, наравно, значајно уз све остало, посебно због ресоцијализације осуђеника после истека казне. Тренутно је радно ангажовано око 30 одсто осуђених лица – наводи управник.
Азил за псе
– Планирамо да удомимо можда и до 200 паса луталица. Пројекат за то је рађен са „Зоохигијеном и ветерином” јер куце морају да се прво чипују, стерилишу и вакцинишу да би се довеле у азил код нас. Корист од тога је вишеструка, будући да је реч о најуспешнијем програму ресоцијализације у западној пенолошкој пракси, а Град ће уштедети значајну суму новца који би одлазио на одштете за повреде грађана настале у нападима паса луталица. О томе постоје веома подстицајна искуства Казнено - поправног завода у Сремској Митровици, првог завода у систему који је почео примену тог пројекта пре две године – наводи управник Јандрић.
Он каже да, нажалост, више од половине осуђеника чине повратници па би ангажовањем на овдашњим пословима они стекли предуслове да се запосле на слободи. Како каже, у грађевинским фирмама присутан је дефицит радне снаге, која се неретко увози из земаља у окружењу.
– Зато нам је, такође, у плану да организујемо добровољне плаћене курсеве за занимања грађевинске струке – каже Јандрић. – Иначе, тренутно је педесетак лица ангажовано на физичким пословима, а на основу уговора које имамо с разним установама, јавним предузећима и фирмама, као што су Клинички центар Војводине, Новосадски сајам, ЈКП „Пут”... Такође, у „Картонажи” је радно ангажовано десетак осуђених лица, која производе картонску амбалажу за познати новосадски бренд „Мануел”, који је препознао значај упошљавања тих лица, али и квалитет наше производње. Стога, волим увек да истакнем да се овде много ради на програмима ресоцијализације осуђеника да би њихов први дан издржане казне био и први дан припреме за излазак на слободу, али са стеченим радним навикама и новим усвојеним вредностима за будући живот у друштвеној заједници.
М. Вујачић
Фото: С. Шушњевић