Pravosnažno oslobođen za usmrćivanje provalnika

Ovom odlukom odbijena je žalba tužilaštva i potvrđena prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu koji je zaključio da je Bogeski delovao u samoodbrani.



Tužilaštvo je teretilo Bogeskog za krivično delo ubistvo u prekoračenju nužne odbrane, ali je sud stao na stanoviše da je on delovao u nužnoj obrani (samoodbrani) - koja isključuje postojanje krivičnog dela.



U detaljnom obrazloženju odluke, koja je danas objavljena na sajtu Apelacionog suda, navodi se da je prvostepeni sud za svoj činjenicno-pravni zaključak dao dovoljne, jasne i argumentovane razloge da je okrivljeni krivično delo ubistvo izvršio postupajući u nužnoj odbrani. 



Do ovog zaključka sud je, kako se na vodi, došao na osnovu svih izvedenih i pravnilno ocenjenih dokaza i to odbrane okrivljenog, koja je potrkrepljena materijalnim dokazima i medicinskim veštačenjem, nasuprot žalbenim navodima Višeg javnog tužioca u Beogradu. 



Takođe se navodi da je Viši sud pravilno utvrdio da su radnje koje je Bogeski kritičnom prilikom preduzeo "bile neophodne za odbijanje napada i da nije mogao biti odbijen manjom povredom napadača".



Apelacioni sud podseća da je Bogeskeg u njegovom stanu u toku noći napao provalnik koji je u stan ušao kroz prozor, te da je po saznanju da je provalnik ušao u stan u kome su se nalazile i njegova supruga i maloletna ćerka kod Bogeskog došlo do naglog porasta emocionalne napetosti što je bilo praćeno osećajem bojazni i strepnje ne samo za sopstveni integritet već i za integritet članova njegove porodice, smatra sud.



"Ta emocijalna napetost je vremenom dobijala na intezitetu, a kulminirala je nakon konflikta sa oštećenim", navodi sud i dodaje da je napad doveo do "pojave afekta straha visokog intenziteta odnosno do stanja prepasti".



Usled toga, uračunljivost Bogeskog dok je zadavao udarce Maniću bila je bitno smanjena, tako da nije ni imao mogućnosti ni vremena da razmišlja da li, i kakvom, manjom povredom dobra napadača može odbiti napad, koji je nesumnjivo sve vreme trajao i nije prestao ni nakon prvog ni drugog ili petog uboda nožem, već tek nakon poslednjeg šestog.



"Prvostepeni sud pravilno nalazi da je okrivljeni u datim okolnostima primenio silu koja je bila neophodno potrebna za odbijanje napada oštećenog koji je trajao sve vreme dok su mu od strane okrivljenog nanošeni ubodi nožem", zaključio je Apelacioni sud.



Do tragedije je došlo kada je Manić, koji je od ranije poznat policiji, upao u stan porodice Bogeski i tamo na Saša nasrnuo šrafcigerom.



Bogeski je na njega zamahnuo nožem, nakon čega je izmedu njih došlo do rvanja tokom kojeg su u jednom momentu pali na pod.



Manić je Bogeskog pritiskao, gurao i zadavao mu udarce po glavi i telu, a Bogeski je, kako se navodi u presudi, "postupajući u nužnoj odbrani, koja je bila neophodno potrebna da od sebe odbije istovremeni protivpravni napad oštećenog, nalazeći se u tom trenutku u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled afekta straha visokog intenziteta koji je izazvan napadom oštećenog, svestan da oštećenog može da liši života, na šta je pristao, nožem koji je držao u desnoj ruci oštećenog šest puta ubo u predelu leđa, nanevši mu povrede u vidu ubodina".



Nakon toga je Manić, držeći i dalje šrafciger u ruci, preko istog otvorenog prozora, iskočio iz stana i bežeći stigao do žbunja kod zgrade, gde je usled iskrvarenja iz zadobijenih povreda preminuo.