Правоснажно ослобођен за усмрћивање провалника

Овом одлуком одбијена је жалба тужилаштва и потврђена првостепена пресуда Вишег суда у Београду који је закључио да је Богески деловао у самоодбрани.



Тужилаштво је теретило Богеског за кривично дело убиство у прекорачењу нужне одбране, али је суд стао на становише да је он деловао у нужној обрани (самоодбрани) - која искључује постојање кривичног дела.



У детаљном образложењу одлуке, која је данас објављена на сајту Апелационог суда, наводи се да је првостепени суд за свој чињеницно-правни закључак дао довољне, јасне и аргументоване разлоге да је окривљени кривично дело убиство извршио поступајући у нужној одбрани. 



До овог закључка суд је, како се на води, дошао на основу свих изведених и правнилно оцењених доказа и то одбране окривљеног, која је потркрепљена материјалним доказима и медицинским вештачењем, насупрот жалбеним наводима Вишег јавног тужиоца у Београду. 



Такође се наводи да је Виши суд правилно утврдио да су радње које је Богески критичном приликом предузео "биле неопходне за одбијање напада и да није могао бити одбијен мањом повредом нападача".



Апелациони суд подсећа да је Богескег у његовом стану у току ноћи напао провалник који је у стан ушао кроз прозор, те да је по сазнању да је провалник ушао у стан у коме су се налазиле и његова супруга и малолетна ћерка код Богеског дошло до наглог пораста емоционалне напетости што је било праћено осећајем бојазни и стрепње не само за сопствени интегритет већ и за интегритет чланова његове породице, сматра суд.



"Та емоцијална напетост је временом добијала на интезитету, а кулминирала је након конфликта са оштећеним", наводи суд и додаје да је напад довео до "појаве афекта страха високог интензитета односно до стања препасти".



Услед тога, урачунљивост Богеског док је задавао ударце Манићу била је битно смањена, тако да није ни имао могућности ни времена да размишља да ли, и каквом, мањом повредом добра нападача може одбити напад, који је несумњиво све време трајао и није престао ни након првог ни другог или петог убода ножем, већ тек након последњег шестог.



"Првостепени суд правилно налази да је окривљени у датим околностима применио силу која је била неопходно потребна за одбијање напада оштећеног који је трајао све време док су му од стране окривљеног наношени убоди ножем", закључио је Апелациони суд.



До трагедије је дошло када је Манић, који је од раније познат полицији, упао у стан породице Богески и тамо на Саша насрнуо шрафцигером.



Богески је на њега замахнуо ножем, након чега је измеду њих дошло до рвања током којег су у једном моменту пали на под.



Манић је Богеског притискао, гурао и задавао му ударце по глави и телу, а Богески је, како се наводи у пресуди, "поступајући у нужној одбрани, која је била неопходно потребна да од себе одбије истовремени противправни напад оштећеног, налазећи се у том тренутку у стању битно смањене урачунљивости услед афекта страха високог интензитета који је изазван нападом оштећеног, свестан да оштећеног може да лиши живота, на шта је пристао, ножем који је држао у десној руци оштећеног шест пута убо у пределу леђа, наневши му повреде у виду убодина".



Након тога је Манић, држећи и даље шрафцигер у руци, преко истог отвореног прозора, искочио из стана и бежећи стигао до жбуња код зграде, где је услед искрварења из задобијених повреда преминуо.