Povećan broj saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju dvotočkaši

U Futogu, u subotu oko pola 12, dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj je teže povređen tridesetjednogodišnji motociklista, koji je u svesnom stanju prevezen na Odeljenje hirurgije Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu. Istraga će utvrditi kako je došlo do nesreće, a po prvim nezvaničnim informacijama, pretpostavlja se da je vozač autobusa oduzeo pravo prvenstva prolaza vozaču motocikla „honda CBR”.

Na putu Čačak–Požega, u mestu Gugalj, u saobraćajnoj nesreći u kojoj su učestvovala tri vozila, poginuo je motociklista D. D. (38). Po pisanju medija, nastradali je vozio motor BMNJ novosadskih tablica, koji je nedavno kupio.

Vozač dvotočkaša A. S. (40) poginuo je u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u noći između petka i subote oko deset do jedan u Medoševcu, kod Niša. On se motociklom direktno sudario s taksi vozilom, a od zadobijenih povreda stradao je na licu mesta.

Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu odredilo je zadržavanje M. M. iz sela Glogovica, kod Aleksinca, zbog vožnje pod dejstvom alkohola bez vozačke dozvole. On je preksinoć oko 20 časova u tom selu, bez dozvole i pod dejstvom alkohola od 1,2 promil, upravljao motorom „honda” na kojem je vozio N. M. iz Aleksinca, izgubio kontrolu nad motorom, sleteo s puta i udario u stub ulične rasvete, pri čemu je osumnjičeni M. M. zadobio lake telesne povrede, a suvozač N. M. teške, opasne po život.

U Srbiji je u proteklih deset godina poginulo više od 1.000 motociklista, dok je 25.000 ljudi doživelo lakšu ili težu povredu.

Vozači dvotočkaša su, po statističkim podacima, među najranjivijim učesnicima u saobraćaju, a među nastradalima najzastupljenije su starosne grupe od 35 do 44 i od 25 do 34 godine.

U gotovo svakoj desetoj saobraćajnoj nezgodi sa smrtnim ishodom učestvovao je dvotočkaš, moped ili motocikl.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju motociklisti je neustupanje prvenstva prolaza motociklisti prilikom bočnog uključivanja na put s prvenstvom prolaza.

Na povećan broj nezgoda u kojima stradaju motociklisti utiču i neprilagođena brzina, preticanje, neraščišćeni putevi, neodgovarajuća oprema, alkohol, ali i slaba edukacija vozača.

Statistika Agencije za bezbednost saobraćaja pokazuje da u 60 odsto slučajeva dolazi do sudara između vozača automobila i motociklista. Veliki broj udesa posledica je činjenice da vozači često previde motocikliste ili ih jednostavno ne vide. 

S druge strane, motociklisti moraju da budu svesni toga da ostali učesnici u saobraćaju ne očekuju znatno brže kretanje nego što je dozvoljeno na određenom delu puta ili naselju. Takođe, moraju sebe da maksimalno zaštite, odnosno da nose kacigu, da je zakopčaju i da nose zaštitnu opremu. Među značajnim rizicima je i preticanje s desne strane, kao i provlačenje između kolona vozila, takozvana cik-cak vožnja.

Brzina najčešći uzrok

Šansa da se motociklisti povrede u saobraćaju je 45 puta veća nego za vozača automobila, tako da obavezno moraju da prate situaciju oko sebe. Ponekad vozači automobila ne paze na motore, razgovaraju telefonom, pričaju sa sagovornicima ili jednostavno ne gledaju u retrovizor. To su njihove greške na koje vozači motocikala moraju da budu spremni.

Po rečima stručnjaka, motociklisti treba da vode računa o brzini jer je brzina jedan od najčešćih faktora stradanja, treba da budu uočljivi jer drugi učesnici u saobraćaju često imaju problem da ih pravovremeno uoče i reaguju, prednje svetlo treba da bude stalno uključeno, a zaštitna oprema i motocikl što uočljivijih boja, sa što više reflektujućih materijala. Takođe, motociklisti treba da nose homologovanu, propisno zakopčanu kacigu, imaju obučene duge rukave i nogavice, a poželjni su i dodatni štitnici za vrat, kičmu, ruke i noge.

Statistika pokazuje da vozači skutera ili motora u Srbiji imaju 250 puta veću mogućnost za pogibiju nego da isto prevozno sredstvo voze u Evropskoj uniji jer je vozačka kultura u Srbiji daleko ispod standarda.

D. Nikolić

Foto: nsuživo-