Повећан број саобраћајних несрећа у којима учествују двоточкаши
С лепим временом саобраћајне незгоде у којима учествују двоточкаши су све учесталије. Само током викенда, догодиле су се четири саобраћајне несреће у којима су две особе су погинуле, две задобиле тешке телесне повреде, а једна лакше.
У Футогу, у суботу око пола 12, догодила се саобраћајна несрећа у којој је теже повређен тридесетједногодишњи мотоциклиста, који је у свесном стању превезен на Одељење хирургије Ургентног центра Клиничког центра Војводине у Новом Саду. Истрага ће утврдити како је дошло до несреће, а по првим незваничним информацијама, претпоставља се да је возач аутобуса одузео право првенства пролаза возачу мотоцикла „хонда ЦБР”.
На путу Чачак–Пожега, у месту Гугаљ, у саобраћајној несрећи у којој су учествовала три возила, погинуо је мотоциклиста Д. Д. (38). По писању медија, настрадали је возио мотор БМЊ новосадских таблица, који је недавно купио.
Возач двоточкаша А. С. (40) погинуо је у саобраћајној несрећи која се догодила у ноћи између петка и суботе око десет до један у Медошевцу, код Ниша. Он се мотоциклом директно сударио с такси возилом, а од задобијених повреда страдао је на лицу места.
Основно јавно тужилаштво у Алексинцу одредило је задржавање М. М. из села Глоговица, код Алексинца, због вожње под дејством алкохола без возачке дозволе. Он је прексиноћ око 20 часова у том селу, без дозволе и под дејством алкохола од 1,2 промил, управљао мотором „хонда” на којем је возио Н. М. из Алексинца, изгубио контролу над мотором, слетео с пута и ударио у стуб уличне расвете, при чему је осумњичени М. М. задобио лаке телесне повреде, а сувозач Н. М. тешке, опасне по живот.
У Србији је у протеклих десет година погинуло више од 1.000 мотоциклиста, док је 25.000 људи доживело лакшу или тежу повреду.
Возачи двоточкаша су, по статистичким подацима, међу најрањивијим учесницима у саобраћају, а међу настрадалима најзаступљеније су старосне групе од 35 до 44 и од 25 до 34 године.
У готово свакој десетој саобраћајној незгоди са смртним исходом учествовао је двоточкаш, мопед или мотоцикл.
Најчешћи узрок саобраћајних незгода у којима учествују мотоциклисти је неуступање првенства пролаза мотоциклисти приликом бочног укључивања на пут с првенством пролаза.
На повећан број незгода у којима страдају мотоциклисти утичу и неприлагођена брзина, претицање, нерашчишћени путеви, неодговарајућа опрема, алкохол, али и слаба едукација возача.
Статистика Агенције за безбедност саобраћаја показује да у 60 одсто случајева долази до судара између возача аутомобила и мотоциклиста. Велики број удеса последица је чињенице да возачи често превиде мотоциклисте или их једноставно не виде.
С друге стране, мотоциклисти морају да буду свесни тога да остали учесници у саобраћају не очекују знатно брже кретање него што је дозвољено на одређеном делу пута или насељу. Такође, морају себе да максимално заштите, односно да носе кацигу, да је закопчају и да носе заштитну опрему. Међу значајним ризицима је и претицање с десне стране, као и провлачење између колона возила, такозвана цик-цак вожња.
Брзина најчешћи узрок
Шанса да се мотоциклисти повреде у саобраћају је 45 пута већа него за возача аутомобила, тако да обавезно морају да прате ситуацију око себе. Понекад возачи аутомобила не пазе на моторе, разговарају телефоном, причају са саговорницима или једноставно не гледају у ретровизор. То су њихове грешке на које возачи мотоцикала морају да буду спремни.
По речима стручњака, мотоциклисти треба да воде рачуна о брзини јер је брзина један од најчешћих фактора страдања, треба да буду уочљиви јер други учесници у саобраћају често имају проблем да их правовремено уоче и реагују, предње светло треба да буде стално укључено, а заштитна опрема и мотоцикл што уочљивијих боја, са што више рефлектујућих материјала. Такође, мотоциклисти треба да носе хомологовану, прописно закопчану кацигу, имају обучене дуге рукаве и ногавице, а пожељни су и додатни штитници за врат, кичму, руке и ноге.
Статистика показује да возачи скутера или мотора у Србији имају 250 пута већу могућност за погибију него да исто превозно средство возе у Европској унији јер је возачка култура у Србији далеко испод стандарда.
Д. Николић
Фото: нсуживо-