Osuđenici rade punom parom, a zaradu šalju kući

 Škola se održava pod pokroviteljstvom Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica, čiji će instruktori, edukovani za rad i s konjima i s decom, ponuditi pet konja.

Kazneno-popravni zavod u svojoj ergeli ima 33 lipicanera, a konji se u sremskomitrovačkom zavodu uzgajaju od samog njegovog osnivanja 1895. godine. Lipicaneri su u tu ergeli stigli 1945. godine. U požaru i velikoj pobuni zatvorenika 2001. godine stradale su štale Kazeno-popravnog zavoda, ali je spaseno 15 kobila. U proteklih 15 godina KPZ je napravio jednu od najlepših ergela u Srbiji. Upravnik KPZ-a Sremska Mitrovica Aleksandar Alimpić objašnjava da u ergeli od 33 lipicanera ima i nekoliko grla engleskog punokrvnjaka, galopera, čiji će se zapat tek proširiti.



– Na ergeli trenutno radi devet osuđenih na lakše kazne, zajedno s tri civila – rekao je Alimpić. – Ministarstvo pravde obezbedilo je pet miliona dinara za obnovu štala, a u planu je i obnova hipodroma. Meni je, kao Mitrovčaninu, cilj da hipodrom ponovo zasija starim sjajem, da na njemu mogu da se održavaju brojne kulturne i privredno-turističke manifestacije poput Fijakerijade, koja se nekada ovde održavala, ili jesenjeg poljoprivrednog sajma, gde bismo prezentovali proizvode s naših poljoprivrednih dobara.



Inače, taj kazneno-popravni zavod danas posluje bolje od mnogih srpskih kompanija. Iza zidina sremskomitrovačkog zatvora ima oko 2.000 suđenika, od kojih su tu neki godinama. Među njima je i 176 stranih državljana, Grka, Mađara i najviše iz država nekadašnje Jugoslavije. Nakon izbora Aleksandra Alimpića za upravnika, KPZ Sremska Mitrovica doživljava privredni preporod, kojem svoj doprinos daju i sami osuđenici.



– Cilj nam je da radno angažujemo što više osuđenika. Planirano je da do kraja godine to bude oko 1.200, odnosno polovina ukupnog broja. U poluotvorenom i otvorenom odeljenju trenutno nemamo nijednog osuđenika koji ne radi – istakao je Alimpić.

Više stotina osuđenika angažovano je za rad za treća lica. KPZ je potpisao ugovore s komunalnim preduzećima u Sremskoj Mitrovici i Rumi, po kojima osuđenici čiste javne površine i održavaju ulice, raščišćavaju prilaze gradu, kose travu i rade druge komunalne poslove. U novootvorenoj štampariji, na potupno novim mašinama, radi oko 140 osuđenika, a štampaju materijal za sve sudove i tužilaštva u Srbiji i pozive.



Tu je i velika zatvorska fabrička hala s velikim mašinama, nekima odavno prevaziđenim ali očuvanim, na kojima izrađuju poljoprivrednu mehanizaciju, prikolice, tanjirače. Uskoro će se otvoriti i linija za izradu nameštaja, košnica, paleta...  Osuđenici za lakša krivična dela rade u nedavno adaptiranom hotelu „Srem” u Sremskoj Mitrovici i hotelu „Moravica” u Sokobanji, koji su takođe vlasništvo KPZ-a Sremska Mitrovica. Deo njih konobariše, drugi rade u kuhinji, na recepciji. Deo osuđenika radi na njivama u vlasništvu KPZ-a, gde se uzgajaju poljoprivredni proizvodi koji služe za ishranu zatvorenika.



Mada izdržavaju kazne zbog počinjenog krivičnog dela, osuđenici u tom KPZ-u koji rade imaju isti tretman kao i svi zaposleni u preduzećima u Srbiji i na njih se primenjuje Zakon o radu, osim u delu priznavanja radnog staža. Njima je radni staž zapravo vreme provedeno u zatvoru. Svi rade pod nadzorom komandira ili člana službe obezbeđenja, za rad dobijaju novčanu naknadu, odnosno platu, ali im se ona uplaćuje na račun otvoren u zatvoru. Taj novac mogu trošiti u kantini ili ga slati kući.



Upravnik Alimpić tvrdi da ima osuđenika koji sami traže da budu radno angažovani.– Jedan od njih me je molio da radi što zahtevnije poslove da bi od zarađenog novca, kada izađe s izdržavanja kazne, sagradio kuću – ističe Alimpić.Zatvor ima više od 800 hektara kvalitetnih oranica, veliki stočni fond, sopstvenu pekaru i mlekaru, bavi se ratarsko-stočarskom proizvodnjom. Osim zaposlenih, veliki doprinos privrednom preporodu najvećeg zatvora u Srbiji dali su i sami osuđenici, a stručnjaci tvrde da je njihovo radno angažovanje u godinama izdržavanja kazna najbolja resocijalizacija, odnosno da će oni koji tu nastoje da rade i zarade, to činiti i kada se nađu s druge strane kapije.



LJ. Malešević