Obustavljena istraga protiv Mlađana Dinkića

u vezi slučaja poslovnog prostora  NBJ - Zavoda za obračun i plaćanje,  iz 2002. godine,  saopšteno je  iz ovog tužilaštva nakon što  se „Dnevnik“  obratio  dopisom, tražeći informacije o tom  slučaju, poznatom u javnosti kao “afera Nacionalna štedionica“.

Istraga koja je protiv Dinkića vođena , kako navodi Tužilaštvo, od 30. decembra 2014. godine , obuhvatala je njegove radnje koje je u toku 2002.  godine preduzeo kao guverner tadašnje Narodne banke Jugoslavije  u pogledu  raspolaganja poslovnim  prostorom NBJ, njenog Zavoda za obračun i plaćanje, a  obustavljena  je jer  prikupljeni dokazi nisu ukazali da je izvršeno krivično delo  zloupotreba službenog položaja , za koje je bio sumnjičen.

U saopštenju se precizira da je „predmet istrage bio  zaključenje sporazuma sa 13 poslovnih banaka kojima  je krajem 2002 godine bez naknade na period od tri godine data na korišćenje imovina tadašnje  Savezne Republike Jugoslavije koju je koristila Narodna banka Jugoslavije-Zavod za obračun i plaćanje i to službene prostorije s kompletnom opremom, uz obavezu poslovnih banaka da na osnovu ovih sporazuma preuzmu u radni odnos određeni broj zaposlenih iz Narodne banke Jugoslavije-Zavoda za obračun i plaćanje“.

Mlađan Dinikić, bivši lider G-17, a potom Ujedinjenih regiona Srbije, tokom političke karijere nakon petooktobarskog prevrata 2000.godine i svrgavanja režima Slobodana Miloševića,  bio je  guverener  NBJ u periodu 28. novembar 2000 - 22. jul 2003. godine . Potom  je od 2004 godine, u Vladi Republike  Srbije bio ministar finansija, pa ministar ekonomije i regionalnog razvoja od 2007. do 2011, i ponovo ministar finansija od 2012. do 2013. godine. 

Slučaj  „Nacionalne štedionice“, banke, koja je po  izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, osnovana  25. decembra 2001 , kada su ugovor o osnivanju potpisali predstavnici 13 pravnih lica  i u toku 2002 godine, prodajom svojih akcija „prešla  je u većinsko privatno vlasništvo“, jedan je od  24 slučaja za koje je Evropska unija tražila da budu ispitani.

Izveštaj  Saveta za borbu protiv korupcije sačinjen  je  još 7. decembra 2004. godine i objavljen na zvaničnom sajtu Saveta.

- Otvaranjem stečajeva velikih banaka bila je onemogućena isplata “stare devizne štednje» koja je kod njih bila deponovana. Postupci stečaja/likvidacije Privredne banke iz Novog Sada, Slavija banke i Valjevske banke otvoreni su 10. oktobra 2001. dok su stečajevi četiri najveće banke (Beogradska banka, Beobanka, Jugobanka i Investbanka) otvoreni 3. januara .2002. godine. Guverner Narodne banke je 16.1.2002. uputio dopis Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, u kome traži od nje da «preduzme pravne radnje kako bi nadležni sudovi po hitnom postupku doneli odgovarajuće akte kojim bi ovlastili Nacionalnu štedionicu-banku da izvršava uručivanje obveznica i obavlja druge poslove izvršavanja obaveza navedenih banaka koji proizlaze iz zakona”.

Prihvatajući predlog, nadležna sudska veća su donela rešenja kojim su ovlastila banku da obavlja navedene poslove. Time je bez tendera Nacionalnoj štedionici pripao posao servisiranja oko 84 odsto stare devizne štednje (od ukupno 4,5 milijarde evra).

Nepuna dva meseca od osnivanja (20. februara 2002), banka  Nacionalna štedionica je dobila ovlašćenje za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova s inostranstvom (veliko ovlašćenje). Sutradan, 21. februara 2002, Narodna banka – Zavod za obračun i plaćanja (ZOP) i Banka sklopili su Ugovor o poslovnoj saradnji, kojim se preciziraju obaveze u obučavanju i preuzimanju zaposlenih. Ugovorom je Nacionalna štedionica preuzela obučavanje zaposlenih ZOP-a (oni su i dalje bili u radnom odnosu NBJ-ZOP), za rad na šalterskim poslovima, uz mogućnost preuzimanja zaposlenih ukoliko uspešno završe obuku.

Shodno Ugovoru o poslovnoj saradnji, Narodna banka i banka Nacionalna štedionica su 28. oktobra 2002. sklopile Sporazum, prema kome je Banka stekla pravo besplatnog korišćenja u naredne tri godine 60 ekspozitura sa 271 šalterom i 7.200 kvadratnih metara poslovnog prostora sa nameštajem i opremom. Sporazum su sklopili guverner Narodne banke i generalni direktor Nacionalne štedionice, suprotno članu 5. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, koji reguliše raspolaganje nepokretnostima u državnoj svojini, a prema kome se prenos korišćenja nepokretnosti ne može vršiti na korisnike koji nisu u režimu državnog vlasništva, niti se može vršiti podzakup nepokretnosti u državnoj svojini. U trenutku sklapanja Sporazuma, Nacionalna štedionica je već bila u većinskom privatnom vlasništvu.

Odluku o korišćenju, odnosno o zakupu nepokretnosti u državnoj svojini, prema članu 8. Zakona mora doneti Vlada. Istim članom predviđeno je da se korišćenje ili zakup može ostvariti tek po pribavljanju saglasnosti Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije. Iz Izveštaja UBPOK se vidi da saglasnost od Direkcije nije tražena-piše u javno dostupnom izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.

J. Jakovljević 

Izmakla dobit od zakupnine ne pokriva otpremnine

- Prema prikupljenim dokazima tokom istrage - saslušanja osumnjičenog, ispitivanja svedoka, pribavljenih isprava, sprovedenog veštačenja proizlazi da se u radnjama osumnjičenog Dinkića ne stiču svi elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz čl 359 st.3 u vezi st. 1 u vezi čl. 61 KZ.  Rezultati sprovedene istrage ukazuju da je zaključenim sporazumima iznos izmakle dobiti u vidu neplaćene zakupnine od strane poslovnih banaka za korišćenje poslovnih prostora i opreme u vlasništvu tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, manji od iznosa otpremnine propisane zakonom koju bi Narodna banka Jugoslavije morala isplatiti za zaposlene koje su preuzele poslovne banke, a koji bi ostali neraspoređeni usled Zakonom o platnom prometu propisanog ukidanja Zavoda za obračun i plaćanje - navodi  u svom saopštenju Tužilaštvo  za organizovani kriminal.