Nanogicu u kućnom pritvoru i zatvoru nosi 740 osuđenih

Od ukupno 1.908 osoba u kućnom pritvoru ili zatvoru, u kućnom pritvoru s elektronskim nadzorom ih je 209, a bez elektronskog nadzora 92.

U kućnom zatvoru s elektronskim nadzorom je 531 osoba, dok ih je u kućnom zatvoru bez elektronskog nadzora 1.076.

Kazna kućnog zatvora predviđena je za kazne do godinu dana, a najčešće se izriče za krivična dela iz oblasti saobraćaja, sitne krađe i zloupotrebe narkotika. Prosečno trajanje kazni koje se izvršavaju u kućnim uslovima je nešto duže od osam meseci, uključujući i meru kućnog pritvora. Nanogica ili elektronski nadzor je alternativni vid sankcije za osuđenike, odnosno, kazna se izdržava u sopstvenom stanu ili kući.

Funkcionisanje sistema elektronskog nadzora nad onima kojima sud odredi kućni zatvor, odnosno kućni pritvor, počelo je da se primenjuje 1. januara 2011. godine kada je stavljena prva elektronska nanogica.

Osuđeni kome je određen kućni zatvor ne sme da napušta prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima predviđenim Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera. Izvršenje alternativnih sankcija obavlja Poverenička služba koja deluje pri Upravi Ministarstva pravde za izvršenje krivičnih sankcija.

Po Zakonu o izvršenju vanzavodskih sankcija, ukoliko osuđeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, Poverenička služba o tome obaveštava sud koji je doneo prvostepenu presudu. Samo sud može doneti rešenje po kojem osuđenik ostatak kazne kućnog zatvora izdržava u zavodu za izvršenje kazne zatvora, navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

U skladu sa Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija, odlukom direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, osuđeni može napustiti prostorije u kojima stanuje, ali samo u strogo propisanim slučajevima. Osuđenom može biti dozvoljeno napuštanje prostorija u kojima izdržava kaznu ukoliko je njemu ili članu njegovog porodičnog domaćinstva potrebno pružanja nužne medicinske pomoći, a za to je neophodno napuštanje prostorija, kao i radi odlaska na posao, ukoliko krivično delo za koje je osuđen nije u vezi s radom.

Nanogicu je svojevremeno nosila naša poznata folk pevačica Svetlana Ceca Ražnatović, kao i njena sestra Lidija Ocokoljić, koje su 2011. godine bile osuđene na godinu kućnog zatvora, odnosno pola godine, zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom prodaje deset fudbalera FK „Obilić”.

I bivši veroučitelj iz Požege Zoran Marinković (43), koga je policija prošle godine uhapsila s tovarom od 27 kilograma „skanka”, kažnjen je nošenjem nanogice u kućnom zatvoru u trajanju od godine. Istu kaznu u zamenu za podatke o švercu droge iz Albanije, postigao je i sveštenik Milan Jordović (41), osumnjičen da je narkotike prevozio s Marinkovićem.

U kućnom pritvoru s nanogicom bio je i Milo Đurašković, vlasnik „Nibens grupe”. Nanogicu su zaradili i saučesnici u aferi „kantrimen”, zatim Maja Adrovac, optužena da je pomagala Aleksandru Zdravkoviću prilikom pokušaja atentata na Milana Beka, ali i jedan od vođa „Partizanove” navijačke grupe „Alkatraz” Nikola Vavić…

Takođe može napustiti prostorije ukoliko je neophodno da pohađa nastavu tokom redovnog školovanja ili zbog odlaska na polaganje ispita. Izlazak mu može biti odobren i zbog teške, akutne ili hronične bolesti, radi odlaska na redovne zdravstvene preglede ili stacionarnog lečenja. Osuđeni može napustiti prostorije i zbog svog venčanja ili venčanja krvnog srodnika do drugog stepena srodstva, ali i zbog smrti bliskog srodnika, pojašnjavaju u Upravi, i dodaju da se s odlukom o dozvoli napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje upoznaje sud i mesno nadležna policijska uprava.

Inače, svaki osuđeni ima pravo na boravak van prostorija u kojima stanuje u trajanju od dva sata dnevno. Uprkos tome, dešavalo se da su neki osuđenici kršili pravila i napuštali dozvoljeni krug kretanja.

Za kršenje pravila postoje posledice, a to su kazne zatvora, odnosno pritvora, za te osobe. Broj kršenja takvih kazni je mali jer su osuđeni svesni prednosti takvog služenja kazne.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija postoji server preko kojeg se komunicira s elektronskom opremom u stanu osuđenog lica. U kući gde se služi kazna, aparat koji služi kao prijemnik uključuje se u utičnicu telefona, a nanogica je odašiljač.

Onog trenutka kada prekorači dozvoljeni krug kretanja, stiže obaveštenje. Inače, nemoguće je da osoba koja izdržava kaznu s elektronskim nadzorom ili je na meri kućnog pritvora s elektronskim nadzorom, skine nanogicu, a da to sistem ne prepozna. Naime, kada se ona uklanja, neophodno je da se polomi klipsa na nanogici – reč je o plastičnom delu kojim se ona fiksira prilikom postavljanja na nogu. Jednom uništena klipsa ne može se koristiti dva puta.

Takođe, prilikom oštećenja kaiša na nanogici, dobijamo informaciju da je on oštećen, tako da je i ovde zloupotreba nanogice isključena – na bilo koji način, objašnjavaju za „Dnevnik” u Upravi.

Cilj uspostavljanja izvršenja alternativnih sankcija u okviru zajednice bazira se na vrednostima kojima se izbegavaju negativni efekti zatvaranja (stigmatizacija, odvajanje od porodice, prekid školovanja, gubitak posla, uticaj zatvorenika...). Na taj način smanjuje se zatvorska populacija, što za posledicu ima manje troškove i izdvajanja društvene zajednice,.

Razvijene zemlje imaju veliko iskustvo u primeni alternativnih vidova kažnjavanja i svojom praksom potvrđuju brojne prednosti alternativnih sankcija.

Tokom razmene iskustava sa zemljama EU upoznati smo sa činjenicama da je broj izrečenih alternativnih sankcija neuporedivo veći u odnosu na zatvorske kazne. Njihovu pozitivnu praksu nastojimo da usaglasimo s našim zakonodavnim okvirom i da prilagodimo svojim uslovima, navode za „Dnevnik” u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

D. Nikolić