Наногицу у кућном притвору и затвору носи 740 осуђених

Од укупно 1.908 особа у кућном притвору или затвору, у кућном притвору с електронским надзором их је 209, а без електронског надзора 92.

У кућном затвору с електронским надзором је 531 особа, док их је у кућном затвору без електронског надзора 1.076.

Казна кућног затвора предвиђена је за казне до годину дана, а најчешће се изриче за кривична дела из области саобраћаја, ситне крађе и злоупотребе наркотика. Просечно трајање казни које се извршавају у кућним условима је нешто дуже од осам месеци, укључујући и меру кућног притвора. Наногица или електронски надзор је алтернативни вид санкције за осуђенике, односно, казна се издржава у сопственом стану или кући.

Функционисање система електронског надзора над онима којима суд одреди кућни затвор, односно кућни притвор, почело је да се примењује 1. јануара 2011. године када је стављена прва електронска наногица.

Осуђени коме је одређен кућни затвор не сме да напушта просторије у којима станује, осим у случајевима предвиђеним Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера. Извршење алтернативних санкција обавља Повереничка служба која делује при Управи Министарства правде за извршење кривичних санкција.

По Закону о извршењу ванзаводских санкција, уколико осуђени самовољно напусти просторије у којима станује, Повереничка служба о томе обавештава суд који је донео првостепену пресуду. Само суд може донети решење по којем осуђеник остатак казне кућног затвора издржава у заводу за извршење казне затвора, наводе у Управи за извршење кривичних санкција.

У складу са Законом о извршењу ванзаводских санкција, одлуком директора Управе за извршење кривичних санкција, осуђени може напустити просторије у којима станује, али само у строго прописаним случајевима. Осуђеном може бити дозвољено напуштање просторија у којима издржава казну уколико је њему или члану његовог породичног домаћинства потребно пружања нужне медицинске помоћи, а за то је неопходно напуштање просторија, као и ради одласка на посао, уколико кривично дело за које је осуђен није у вези с радом.

Наногицу је својевремено носила наша позната фолк певачица Светлана Цеца Ражнатовић, као и њена сестра Лидија Оцокољић, које су 2011. године биле осуђене на годину кућног затвора, односно пола године, због злоупотребе службеног положаја приликом продаје десет фудбалера ФК „Обилић”.

И бивши вероучитељ из Пожеге Зоран Маринковић (43), кога је полиција прошле године ухапсила с товаром од 27 килограма „сканка”, кажњен је ношењем наногице у кућном затвору у трајању од године. Исту казну у замену за податке о шверцу дроге из Албаније, постигао је и свештеник Милан Јордовић (41), осумњичен да је наркотике превозио с Маринковићем.

У кућном притвору с наногицом био је и Мило Ђурашковић, власник „Нибенс групе”. Наногицу су зарадили и саучесници у афери „кантримен”, затим Маја Адровац, оптужена да је помагала Александру Здравковићу приликом покушаја атентата на Милана Бека, али и један од вођа „Партизанове” навијачке групе „Алкатраз” Никола Вавић…

Такође може напустити просторије уколико је неопходно да похађа наставу током редовног школовања или због одласка на полагање испита. Излазак му може бити одобрен и због тешке, акутне или хроничне болести, ради одласка на редовне здравствене прегледе или стационарног лечења. Осуђени може напустити просторије и због свог венчања или венчања крвног сродника до другог степена сродства, али и због смрти блиског сродника, појашњавају у Управи, и додају да се с одлуком о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује упознаје суд и месно надлежна полицијска управа.

Иначе, сваки осуђени има право на боравак ван просторија у којима станује у трајању од два сата дневно. Упркос томе, дешавало се да су неки осуђеници кршили правила и напуштали дозвољени круг кретања.

За кршење правила постоје последице, а то су казне затвора, односно притвора, за те особе. Број кршења таквих казни је мали јер су осуђени свесни предности таквог служења казне.

У Управи за извршење кривичних санкција постоји сервер преко којег се комуницира с електронском опремом у стану осуђеног лица. У кући где се служи казна, апарат који служи као пријемник укључује се у утичницу телефона, а наногица је одашиљач.

Оног тренутка када прекорачи дозвољени круг кретања, стиже обавештење. Иначе, немогуће је да особа која издржава казну с електронским надзором или је на мери кућног притвора с електронским надзором, скине наногицу, а да то систем не препозна. Наиме, када се она уклања, неопходно је да се поломи клипса на наногици – реч је о пластичном делу којим се она фиксира приликом постављања на ногу. Једном уништена клипса не може се користити два пута.

Такође, приликом оштећења каиша на наногици, добијамо информацију да је он оштећен, тако да је и овде злоупотреба наногице искључена – на било који начин, објашњавају за „Дневник” у Управи.

Циљ успостављања извршења алтернативних санкција у оквиру заједнице базира се на вредностима којима се избегавају негативни ефекти затварања (стигматизација, одвајање од породице, прекид школовања, губитак посла, утицај затвореника...). На тај начин смањује се затворска популација, што за последицу има мање трошкове и издвајања друштвене заједнице,.

Развијене земље имају велико искуство у примени алтернативних видова кажњавања и својом праксом потврђују бројне предности алтернативних санкција.

Током размене искустава са земљама ЕУ упознати смо са чињеницама да је број изречених алтернативних санкција неупоредиво већи у односу на затворске казне. Њихову позитивну праксу настојимо да усагласимо с нашим законодавним оквиром и да прилагодимо својим условима, наводе за „Дневник” у Управи за извршење кривичних санкција.

Д. Николић