Međusobni obračuni migranatskih klanova (ni)su za brigu
NOVI SAD: Komesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je da nema razloga za paniku i senzacionalističke naslove kada je reč o ubistvu dvojice migranata u Beogradu.
On ističe da je sukobu, koji je završen dvostrukim ubistvom, prethodilo višemesečno maltretiranje grupe migranata.
Cucić je u Jutarnjem dnevniku RTS-a kazao da je migrant koji je preksinoć ubijen poslednju godinu maltretirao druge migrante.
Radi se o grupi veoma problematičnih momaka, koja poslednju godinu, uslovno da kažem, na određen sileyijski način maltretira ne samo svoj krug već i druge migrante, objasnio je Cucić.
Kako je dodao, upravo taj momak koji je preksinoć ubijen maltretirao je druge migrante.
Kad god se reagovalo, maltretirani nisu smeli da prijave nasilnika jer su se plašili. To je rezultiralo svađom među njima koja se završila ubistvom, kaže Cucić.
On je ocenio da drugi narodi, kada dolaze u drugu zemlju, donose svoju kulturu, koja sadrži ne samo lepo pismo već i običaje kao što je osveta za ubistvo.
Cucić je naveo da namera migranata nije bila da ostanu u Srbiji, da se integrišu u društvo, već da im je Srbija bila samo jedna od zemalja kroz koje su prolazili na svom putu ka nekim evropskim zemljama.
On je istakao da niko u Srbiji s migrantima nije imao problem, već da su probleme imali njihovi zemljaci.
Počelo je svađom među njima i ona je završila ubistvom. Momak koji je preksinoć ubijen i koji je inače poznat kao momak sklon nožu, izbo je tog dečka, a druga grupa je, u skladu s njihovim običajima, izvršila osvetu za manje od 12 sati, rekao je Cucić.
Cucić je naveo da migranti, iako maloletni, nisu išli u školu, neko vreme su živeli u kolektivnim centrima u Obrenovcu i Krnjači, ali su ih napustili prošle godine i živeli po hostelima. On je dodao da je reč o pojedinačnom slučaju.
Među 150.000 ljudi koji su prošli kroz Srbiju u poslednje tri godine ima, nažalost, i kriminogenih elemenata, zaključio je Cucić.
Od početka migrantske krize poznato je da je trgovina izbeglicama s Bliskog istoka kroz Srbiju jedan od najunosnijih vidova kriminala. Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila otkriva da se načini krijumčarenja sve više razvijaju i poprimaju karakteristike kakve godinama imaju Francuska ili Grčka. Srpska verzija tog „biznisa” uključuje dosta ljudi, a šverc migranata toliko je razvijen da su krijumčarski lanci povezani „poput kompanija”.
Ipak, glavne šefove je teško uhvatiti, s obzirom na to da je u svetskim relacijama, posle trgovine organima, taj vid najisplativiji.
Pošto da se dva klana, po pravilu, ne nalaze u istom kampu (kao što je i u ovom slučaju jedan bio iz Krnjače, a drugi iz Obrenovca), oni se susreću i sukobljavaju direktno na ulicama Beograda.
Do pre dve godine krijumčarski klanovi formirali su se i unutar istog kampa. Tada su se u kampovima dešavale i po tri tuče dnevno. Otkako u svakom kampu postoji zaseban klan, oni svoje sukobe rešavaju na ulici. Imaju jasno određenu hijerarhiju. Imaju svog „bosa”, koji je glavni, koji se za sve pita i kome pripada najveći deo profita, objašnjava izvor portala „Telegraf.rs”.
Kako kaže, gotov o svi krijumčari su iz Avganistana i imaju između 20 i 30 godina. Zanimljivo je da se namerno predstavljaju kao maloletna lica i tako se ograđuju od bilo kakve pravne odgovornosti.
Da se „balkanska migrantska ruta” ne zatvara govore i najnoviji podaci Uprave carina. Naime, od početka godine carinici su na graničnim prelazima otkrili više od 700 migranata koji su na razne načine pokušali da pređu našu granicu i domognu se Evrpske unije.
Najveći broj slučajeva otkriven je na prelazu Horgoš – čak 229.
Najdrastičniji slučaj skrivanja ilegalaca, koji je, nažalost, imao i tragične posledice, otkriven je nedavno u Futogu, kada je u cisterni slovenačkog kamiona pronađeno četvoro ljudi bez svesti, od kojih je, nažalost, dvoje ubrzo preminulo u novosadskoj bolnici.
Pošto migranti inače nemaju nikakva dokumenta, samo izjavom dokazuju koliko imaju godina, krijumčari to koriste i uvek tvrde da imaju 16 ili 17 godina jer kao maloletna lica nemaju pravnu odgovornost. Koriste očaj porodica koje i po godinu dana čekaju da pređu mađarsku granicu, pa im za nekoliko hiljada evra nude da ih ilegalno prevedu preko hrvatske ili bosanske granice, priča sagovornik portala.
Osim krijumčarenjem, dodaje taj izvor, bave se i dilovanjem droge i sarađuju sa srpskim kriminalnim grupama.
Otkako se rat između krijumčarskih klanova zahuktao, velike su šanse da sledeća žrtva bude i neko naš, neko ko sarađuje s njima na „poslovima” krijumčarenja i dilovanja droge, zaključuje izvor portala.
Čitav Avganistan zasnovan je na principu podele na plemena i klanove, a ovo su grupe koje su se po istom pravilu izdvojile u krimi-svetu, napominje kriminolog Zlatko Nikolić.
Kako kaže, njihovo funkcionisanje slično je kao kod albanske mafije, koja ima najjače međusobne relacije u odnosu na spoljni svet.
Njihove vrednosti se zasnivaju na lojalnosti prema rođacima, saplemenicima, a kad je novac u pitanju, stvari se samo dodatno zahuktavaju. Novac zavadi i braću, a kamoli krijumčare, objašnjava Nikolić.
Kako kaže, u kampovima je veći nadzor pa je ulica pogodnija za rešavanje „neraščišćenih računa”.
Ali, kao i sve mafijaške grupe, kad se obračunavaju, oni su usmereni jedni na druge. Njih ne zanimaju građani, dodaje on.
D. Nikolić
M. Bozokin