Међусобни обрачуни мигранатских кланова (ни)су за бригу

Он истиче да је сукобу, који је завршен двоструким убиством, prеthodilo вишемесечно малтретирање групе миграната.

Цуцић је у Јутарњем дневнику РТС-а казао да је мигрант који је прексиноћ убијен последњу годину малтретирао друге мигранте.

Ради се о групи веома проблематичних момака, која последњу годину, условно да кажем, на одређен silеyijski начин малтретира не само свој круг већ и друге мигранте, објаснио је Цуцић.

Како је додао, управо тај момак који је прексиноћ убијен малтретирао је друге мигранте.

Кад год се реаговало, малтретирани нису смели да пријаве насилника јер су се плашили. То је резултирало свађом међу њима која се завршила убиством, каже Цуцић.

Он је оценио да други народи, када долазе у другу земљу, доносе своју културу, која садржи не само лепо писмо већ и обичаје као што је освета за убиство.

Цуцић је навео да намера миграната није била да остану у Србији, да се интегришу у друштво, већ да им је Србија била само једна од земаља кроз које су пролазили на свом путу ка неким европским земљама.

Он је истакао да нико у Србији с мигрантима није имао проблем, већ да су проблеме имали њихови земљаци.

Почело је свађом међу њима и она је завршила убиством. Момак који је прексиноћ убијен и који је иначе познат као момак склон ножу, избо је тог дечка, а друга група је, у складу с њиховим обичајима, извршила освету за мање од 12 сати, рекао је Цуцић.

Цуцић је навео да мигранти, иако малолетни, нису ишли у школу, неко време су живели у колективним центрима у Обреновцу и Крњачи, али су их напустили прошле године и живели по хостелима. Он је додао да је реч о појединачном случају.

Међу 150.000 људи који су прошли кроз Србију у последње три године има, нажалост, и криминогених елемената, закључио је Цуцић.

Од почетка мигрантске кризе познато је да је трговина избеглицама с Блиског истока кроз Србију један од најуноснијих видова криминала. Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила открива да се начини кријумчарења све више развијају и попримају карактеристике какве годинама имају Француска или Грчка. Српска верзија тог „бизниса” укључује доста људи, а шверц миграната толико је развијен да су кријумчарски ланци повезани „попут компанија”.

Ипак, главне шефове је тешко ухватити, с обзиром на то да је у светским релацијама, после трговине органима, тај вид најисплативији.

Пошто да се два клана, по правилу, не налазе у истом кампу (као што је и у овом случају један био из Крњаче, а други из Обреновца), они се сусрећу и сукобљавају директно на улицама Београда.

До пре две године кријумчарски кланови формирали су се и унутар истог кампа. Тада су се у камповима дешавале и по три туче дневно. Откако у сваком кампу постоји засебан клан, они своје сукобе решавају на улици. Имају јасно одређену хијерархију. Имају свог „боса”, који је главни, који се за све пита и коме припада највећи део профита, објашњава извор портала „Tеlеgraf.rs”.

Како каже, готов о сви кријумчари су из Авганистана и имају између 20 и 30 година. Занимљиво је да се намерно представљају као малолетна лица и тако се ограђују од било какве правне одговорности.

Да се „балканска мигрантска рута” не затвара говоре и најновији подаци Управе царина. Наиме, од почетка године цариници су на граничним прелазима открили више од 700 миграната који су на разне начине покушали да пређу нашу границу и домогну се Еврпске уније.

Највећи број случајева откривен је на прелазу Хоргош – чак 229.

Најдрастичнији случај скривања илегалаца, који је, нажалост, имао и трагичне последице, откривен је недавно у Футогу, када је у цистерни словеначког камиона пронађено четворо људи без свести, од којих је, нажалост, двоје убрзо преминуло у новосадској болници.

Пошто мигранти иначе немају никаква документа, само изјавом доказују колико имају година, кријумчари то користе и увек тврде да имају 16 или 17 година јер као малолетна лица немају правну одговорност. Користе очај породица које и по годину дана чекају да пређу мађарску границу, па им за неколико хиљада евра нуде да их илегално преведу преко хрватске или босанске границе, прича саговорник портала.

Осим кријумчарењем, додаје тај извор, баве се и диловањем дроге и сарађују са српским криминалним групама.

Откако се рат између кријумчарских кланова захуктао, велике су шансе да следећа жртва буде и неко наш, неко ко сарађује с њима на „пословима” кријумчарења и диловања дроге, закључује извор портала.

Читав Авганистан заснован је на принципу поделе на племена и кланове, а ово су групе које су се по истом правилу издвојиле у крими-свету, напомиње криминолог Златко Николић.

Како каже, њихово функционисање слично је као код албанске мафије, која има најјаче међусобне релације у односу на спољни свет.

Њихове вредности се заснивају на лојалности према рођацима, саплеменицима, а кад је новац у питању, ствари се само додатно захуктавају. Новац завади и браћу, а камоли кријумчаре, објашњава Николић.

Како каже, у камповима је већи надзор па је улица погоднија за решавање „нерашчишћених рачуна”.

Али, као и све мафијашке групе, кад се обрачунавају, они су усмерени једни на друге. Њих не занимају грађани, додаје он.

Д. Николић

М. Бозокин