Marković i Radonjić negirali bilo kakvu vezu s ubistvom Ćuruvije

Optužbe su bez ikakvog osnova i dokaza - tvrdi odbrana istom jačinom i u ponovljenom postupku po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal, koja tereti Markovića i Radonjića za navodno  „podstrekavanje“ i „pružanje logistike“, odbeglog bivšeg  pripadnika rezervnog sastava DB-a Miroslava Kuraka, za „izvršenje ubistva“, a kao njegovog „pomagača“ nekadašnjeg glavnog obaveštajnog inspektora Druge uprave DB-a Ratka Romića.

Na prvom suđenju u završnoj reči rekao sam ako nas osudite neće se otkriti ko je ubio Slavka Ćuruviju jer mi to nismo učinili, rekao  je, pored ostalog, Radomir Marković, bivši načelnik RDB-a, odbacujući optužbe koje mu pripisuju da je „po naređenju nepoznate osobe iz vrha  vlasti 1999. godine, sačinio plan ubistva Ćuruvije,  zbog njegovih javnih kritičkih istupanja u zemlji i inostranstvu protiv vlasti Slobodana Miloševića“.

Prvooptuženi je ocenio da  je cilj procesa bio da se ocrni RDB i vrh Miloševićeve vlasti i da je tokom istrage sve što nije vuklo ka njima, gurano na stranu.    

U ovom predmetu imali smo i ozbiljnu opstrukciju, svi pravci istražnog postupka koji su išli mimo onoga što je zacrtano, a to je vrh vlasti i RDB, potiskivani su u stranu, rekao je Marković.

Po odbrani, konstruiše na činjenici da je DB, zbog bezbednosno interesantnih kontakata, odredio mere nadzora prema Ćuruviji, iako je  u izveštaju Komisije iz 2001. godine, koja je ispitivala te mere,  „konstatovano da nisu došli do podataka ili obaveštenja da postoji uzročno posledična veza između praćenja i ubistva“.    

Marković  je naglasio da “nije ni naložio, niti obustavio praćenje Ćuruvije i da kad ga je Radonjić obavestio da je Ćuruvija na merama,  nije ni ni znao o kome se radi”.

Nakon što se desilo ubistvo, tražio je, kako je naveo, da se upozna zašto su primenjivane mere nadzora prema Ćuruviji, i tad mu je donet dosije, izveštaj o praćenju iz kog je video da nisu primenjene  zbog pisanja već zbog njegovih kontakata koje je imao i koje su zavređivale interesovanje.

Odbranu je juče izneo i optuženi Milan Radonjić, nekadašnji načelnik beogradskog Centra DB-a, ističući da  nikada nije izvršio ni jedno krivično delo, kao i da nikad od svog starešine nije dobio nalog da izvrši krivično delo. 

Radonjić je rekao da su ga više puta pitali zašto je prekinuto praćenje Ćuruvije 11. aprila 1999. godine, te naglasio da je nalog za prekid mere, dao nakon što je tog dana Ćuruvija ostvario kontak s vezom koja je DB-u bila bezbednosno interesantna, a nastavljeno je praćenje veze.

Na tužiočevo pitanje: “Da li je Ćuruvija prilikom kontakata primio  novac?”, optuženi Radonjić je odgovorio: “Da, to mi je rekao Stevan Nikčević”. 

Taj izveštaj ,nazvan “Ćuran”, je neko izneo 30. oktobra 2000. godine, iz Službe i dostavio kabinetu MUP-a, nakon čega je naloženo RDB-u da se ispita  da li je reč o originalu  ili je  neka poturena falsifikovana kopija. RDB je dobio i zahtev okružnog tužioca gde je pisalo da su na osnovu anonimne dojave Fonda za humanitarno pravo, čiji je predsednik bila Nataša Kandić, podneli prijavu protiv mene i Radonjića u vezi ubistva Ćuruvije. Tužilaštvo je tražilo da se dostavi ko je izdao nalog za praćenje, po čijem zahtevu, ko ga je realizovao i ko je obustavio praćenje, kazao Marković. 

Optuženi je rekao, pored ostalog, da nije ni znao niti ga je intresovalo šta Ćuruvija piše.

Nije on bio u to vreme najoštriji kritičar vlasti. Kao motiv se ne može navoditi pisanje, jer šest meseci ranije nije ni izdavao novine, nije ni pisao, naveo je Marković.

J. Jakovljević