Марковић и Радоњић негирали било какву везу с убиством Ћурувије
БЕОГРАД: Бивши челници Државне безбедности Радомир Марковић и Милан Радоњић негирали су јуче, на почетку поновљеног суђења у Специјалном суду Београду, било какву везу и своју и РДБ-а, с убиством новинара Славка Ћурувије, власника “Дневног телеграфа” и “Европљанина”, који је 1999. године, на Ускрс, убијен испред свог стана у Београду.
Оптужбе су без икаквог основа и доказа - тврди одбрана истом јачином и у поновљеном поступку по оптужници Тужилаштва за организовани криминал, која терети Марковића и Радоњића за наводно „подстрекавање“ и „пружање логистике“, одбеглог бившег припадника резервног састава ДБ-а Мирослава Курака, за „извршење убиства“, а као његовог „помагача“ некадашњег главног обавештајног инспектора Друге управе ДБ-а Ратка Ромића.
На првом суђењу у завршној речи рекао сам ако нас осудите неће се открити ко је убио Славка Ћурувију јер ми то нисмо учинили, рекао је, поред осталог, Радомир Марковић, бивши начелник РДБ-а, одбацујући оптужбе које му приписују да је „по наређењу непознате особе из врха власти 1999. године, сачинио план убиства Ћурувије, због његових јавних критичких иступања у земљи и иностранству против власти Слободана Милошевића“.
Првооптужени је оценио да је циљ процеса био да се оцрни РДБ и врх Милошевићеве власти и да је током истраге све што није вукло ка њима, гурано на страну.
У овом предмету имали смо и озбиљну опструкцију, сви правци истражног поступка који су ишли мимо онога што је зацртано, а то је врх власти и РДБ, потискивани су у страну, рекао је Марковић.
По одбрани, конструише на чињеници да је ДБ, због безбедносно интересантних контаката, одредио мере надзора према Ћурувији, иако је у извештају Комисије из 2001. године, која је испитивала те мере, „констатовано да нису дошли до података или обавештења да постоји узрочно последична веза између праћења и убиства“.
Марковић је нагласио да “није ни наложио, нити обуставио праћење Ћурувије и да кад га је Радоњић обавестио да је Ћурувија на мерама, није ни ни знао о коме се ради”.
Након што се десило убиство, тражио је, како је навео, да се упозна зашто су примењиване мере надзора према Ћурувији, и тад му је донет досије, извештај о праћењу из ког је видео да нису примењене због писања већ због његових контаката које је имао и које су завређивале интересовање.
Одбрану је јуче изнео и оптужени Милан Радоњић, некадашњи начелник београдског Центра ДБ-а, истичући да никада није извршио ни једно кривично дело, као и да никад од свог старешине није добио налог да изврши кривично дело.
Радоњић је рекао да су га више пута питали зашто је прекинуто праћење Ћурувије 11. априла 1999. године, те нагласио да је налог за прекид мере, дао након што је тог дана Ћурувија остварио контак с везом која је ДБ-у била безбедносно интересантна, а настављено је праћење везе.
На тужиочево питање: “Да ли је Ћурувија приликом контаката примио новац?”, оптужени Радоњић је одговорио: “Да, то ми је рекао Стеван Никчевић”.
Тај извештај ,назван “Ћуран”, је неко изнео 30. октобра 2000. године, из Службе и доставио кабинету МУП-а, након чега је наложено РДБ-у да се испита да ли је реч о оригиналу или је нека потурена фалсификована копија. РДБ је добио и захтев окружног тужиоца где је писало да су на основу анонимне дојаве Фонда за хуманитарно право, чији је председник била Наташа Кандић, поднели пријаву против мене и Радоњића у вези убиства Ћурувије. Тужилаштво је тражило да се достави ко је издао налог за праћење, по чијем захтеву, ко га је реализовао и ко је обуставио праћење, казао Марковић.
Оптужени је рекао, поред осталог, да није ни знао нити га је интресовало шта Ћурувија пише.
Није он био у то време најоштрији критичар власти. Као мотив се не може наводити писање, јер шест месеци раније није ни издавао новине, није ни писао, навео је Марковић.
Ј. Јаковљевић
