MAJKA I OTAC MALE DANKE PRVI PUT SE OGLASILI Ne primamo saučešće IMAMO TRAČAK NADE DA JE NEGDE ŽIVA

Oni su jedva govorili o tom danu kada se njihovom detetu izgubio svaki trag. Prvi je progovorio Dankin otac, a onda se priključila i majka, koja je jasnog stava da ne želi da joj bilo ko izjavljuje saučešće jer u dubini duše veruje da je njena ćerka živa.

- Zbog svega što je izrečeno o nama i što smo blaćeni na najgori mogući način, nas dvoje, kao roditelji, rekli smo da ćemo se javno obratiti kada se slučaj reši, odnosno kada saznamo celu istinu o nestanku naše ćerke Danke - rekao je Miloš Ilić za Republiku.

Ivana i Miloš prepričali su kako je njihov srećan život u trenu pretvoren u košmar iz kog se kažu nikad ne izlazi.

- Šta mislite kako je nama?! Kako je našim dušama i srcima?! Kako nam je bez deteta? Kako nam je kad nas sin pita gde mu je seka, kad kaže: "Mama, gde je Danka?", a nje nema - upitala je majka.

Sve je laž, osim…

Na pitanje da opiše kako je nestala Danka i šta je istina o njenom nestanku roditelji su rekli da je "sve laž", osim toga da je za devojčicom tragalo mnogo ljudi.

- Ivana je dobra majka i ja sam dobar otac, ali...još se nije stiglo do istine. Uhapšeni su monstrumi, ali... - ostao je nedorečen Miloš.

Sveće smo palili da nam se vrati

Ivana i Miloš su istakli da ne prihvataju izraze saučešća okoline, iako nose crninu od dana kada je policija saopštila da su se obistinile najstrašnije sumnje i da su Danku dvojica radnika JKP "Vodovod" Dejan Dragijević i Srđan Janković udarili službenim automobilom, ubacili je u vozilo i da su je, kada je kasnije zaplakala, ubili umesto da joj ukažu pomoć.

- "Mi ne prihvatamo kada nam izjavljuju saučešće, zamolimo ih da to ne rade jer i dalje nismo videli ćerku. I dalje postoji taj jedan tračak nade da će nam se živa vratiti. One sveće, želim da istaknem, nismo palili zbog onog najgoreg, nego da joj osvetlimo put da se vrati - rekla je majka.

Majka devojčice opisala da je na mestu koje je jako volela doživela košmar.

- Danku i sina sam tog dana odvela sa namerom da se igraju na mestu gde sam ja odrasla i gde me vežu najlepše uspomene. Tamo sam imala prelepo detinjstvo. Strašno je što me neko sumnjiči samo zato što sam decu odvela na mesto koje je toliko bitno za mene - rekla je Ivana.

Ponovila je ono što je rekla i u policiji - da je devojčica nestala dok je ona otišla do automobila koji je bio parkiran sa druge strane kuće, kako bi uzela flašicu s vodom za sina. Kada je videla da deteta nema, bila je u panici. Ona je istakla da je ćerku ostavila da se igra i da ona pre toga nije pokušavala da izađe iz dvorišta.

- Kad sam se vratila na mesto gde su bila deca, Danke nije bilo i ja sam krenula u krug da se vrtim, oko pojate sam je tražila i dozivala - rekla je.

Miloš je bio na poslu u vreme nestanka ćerke, a objasnio kako su nastale poslednje Dankine fotografije neposredno pred njen nestanak.

- Ivana mi se uvek javljala gde ide, kao i kada stigne sa decom tamo gde je krenula. Slikala je Danku i Lazu tada i poslala mi slike sa tog placa. To je istina, samo ih je meni poslala. Bio sam na terenu, postavljao instalacije po selu Slatina, kada me je Ivana pozvala. Vrištala je na telefon koliko je plakala i rekla je:"Miloše, nema mi Danke". Krenuo sam sa kolegom istog trenutka i jurio ka njoj. Stigao sam pre policije koju je Ivana zvala čim je videla da deteta nema - rekao je otac.

Miloš je, na putu ka kući ispred koje je nestala njeova ćerka, sreo osumnjičene za ubistvo Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, ali nije ništa posumnjao.

- Moj kolega je vozio i stao je ispred njih i pitali smo: "Ljudi, jeste li videli jedno malo dete?". Oni su mi hladnokrvo rekli: "Ne". Samo Bog zna što ja tada nisam izašao iz auta da proverim njihov auto. Ja sam pod naletom adrenalina otišao pravo gore gde je kuća i krenuo sam da tražim dete. Kad sam ja stigao, posle minut-dva stigla je i prva patrola. Tražili smo je i postalo je jasno da je situacija kakva ne treba da bude. Stizalo je još policije i ljudi su se okupljali. Vrlo brzo je bilo hiljadu ljudi, a verujem i više. Moji drugari su je tražili na motorima, džipovima, po šumi i svuda okolo. Zvali su me sa svih strana. Tu je sve prečešljano i moji drugovi i prijatelji i policija koja je sve uradila što se moglo. Stvarno je tako - objasnio je.

Živahni i nasmejani dečak je sve vreme trčkarao okolo i tražio pažnju roditelja, Ivana ga je pratila, a Miloš je progovorio o ubicama.

- Ne daj, Bože, da ih vidim. Prema onome što nam je policija rekla, monstrumi su nam ubili dete. Pričali smo i sa načelnikom policije u Boru i sa beogradskim. Oni su nama rekli kako se to sve desilo. Pratili su ih preko GPRS, kažu da su imali stajanje tu. Otkrili su da su mokrili na tarabe, pa su išli na dole, pa su udarili Danku i šta su uradili, pa su imali još jedno stajanje i ja sam ih sreo dole - dodao je.

U svoj muci Miloš kaže da bi ubice za njega bili heroji da su devojčicu odvezli kod lekara kada su je udarili automobilom.

- Da su šta god uradili sa detetom, ali valjano, da su joj pomogli, da su je odneli kod lekara ili da su stali kod nekog komšije i pitali čije je dete koje su udarili, verujete mi da bi oni za mene bili najveći heroji. Ali, pošto su ovo uradili što jesu, odnosno što policija kaže da su priznali, ja nemam reči za njih. Monstrum, to je blaga reč za njih. Smrtna kazna nije za njih, to bi bila nagrada za njih. To treba da robija do kraja života i to što će tamo da im rade nije moj, nego njihov problem - rekao je Miloš.

Od ovoga se ne oporavlja

Ivana se žali da su joj noći najteže kada sin zaspi, a ona ostane budna sa suprugom da oplakuje ćerku.

- Ne dao Bog nikome takvu i toliku bol. Od ovog se ne oporavlja. Moja agonija je počela od trenutka kad je iz dvorišta Danka nestala.

Ivana kaže da je strahovito povređuju nepoznati ljudi komentarima na društvenim mrežama, a izjava majke jednog osumnjičenog Svetlane Dragijević ju je strahovito uznemirila.

- Mnogo me sve to boli, pričaju da sam decu dobila sa drugim muškarcima, a ne sa Milošem. Iznose raznorazne pokvarene teorije, a pogotovu kad sam pročitala da je majka tog čoveka izjavila da je Danka živa i da ja znam gde je i da sam kriva za sve - šireći ruke istakla je Ivana.

Dodaje da su i neki ljudi koji ih znaju učestvovali u širenju glasina, pa ističe primer ugostiteljke koja je izjavila da u januaru Danka nije znala da hoda.

- Ona je videla Danku da je u kolicima, a dete je bilo pospano pa je zato ležala u kolicima. Inače, ona je prohodala još 7. maja, dan nakon prvog rođendana i u trenutku nestanka je sigurno hodala - istakla je mlada majka.

Njoj je stalo do toga da izrazi zahvalnost policiji, koja je od početka angažovana na slučaju u nadi da ce se razrešiti sve do kraja.

- Hvala svima iz policije, to želim da kažem, jer osećam da nismo sami u svemu - istakla je.

Uvek je trčala za bratom, osim tog dana

Roditeljima od svega najteže pada kada ih sin pita gde mu je sestrica koja je najviše bila vezana za batu.

- Danka je radoznala devojčica, drugačija od brata, ali je nezgodno da ih poredim. Vezana je za oca i za majku. U poslednje vreme je, kada na primer odemo kod mojih i spustim je, htela da je podignem i uzmem u naručje, trebala joj je ta bliskost. Inače, najviše je vezana za brata, trčala je za njim, ali tog dana je otišla od njega - izgovorila je Ivana spuštene glave.

Miloš je, rekla je, imao posebnu vezu sa ćerkicom.

- Za oba deteta sam vezan čvrsto, ali ka Danki sam osećao nekako veću privrženost, valjda zato što je ćerkica - tužno je rekao neutešni otac.

Dnevnik, Telegraf