МАЈКА И ОТАЦ МАЛЕ ДАНКЕ ПРВИ ПУТ СЕ ОГЛАСИЛИ Не примамо саучешће ИМАМО ТРАЧАК НАДЕ ДА ЈЕ НЕГДЕ ЖИВА

Они су једва говорили о том дану када се њиховом детету изгубио сваки траг. Први је проговорио Данкин отац, а онда се прикључила и мајка, која је јасног става да не жели да јој било ко изјављује саучешће јер у дубини душе верује да је њена ћерка жива.

- Због свега што је изречено о нама и што смо блаћени на најгори могући начин, нас двоје, као родитељи, рекли смо да ћемо се јавно обратити када се случај реши, односно када сазнамо целу истину о нестанку наше ћерке Данке - рекао је Милош Илић за Републику.

Ивана и Милош препричали су како је њихов срећан живот у трену претворен у кошмар из ког се кажу никад не излази.

- Шта мислите како је нама?! Како је нашим душама и срцима?! Како нам је без детета? Како нам је кад нас син пита где му је сека, кад каже: "Мама, где је Данка?", а ње нема - упитала је мајка.

Све је лаж, осим…

На питање да опише како је нестала Данка и шта је истина о њеном нестанку родитељи су рекли да је "све лаж", осим тога да је за девојчицом трагало много људи.

- Ивана је добра мајка и ја сам добар отац, али...још се није стигло до истине. Ухапшени су монструми, али... - остао је недоречен Милош.

Свеће смо палили да нам се врати

Ивана и Милош су истакли да не прихватају изразе саучешћа околине, иако носе црнину од дана када је полиција саопштила да су се обистиниле најстрашније сумње и да су Данку двојица радника ЈКП "Водовод" Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић ударили службеним аутомобилом, убацили је у возило и да су је, када је касније заплакала, убили уместо да јој укажу помоћ.

- "Ми не прихватамо када нам изјављују саучешће, замолимо их да то не раде јер и даље нисмо видели ћерку. И даље постоји тај један трачак наде да ће нам се жива вратити. Оне свеће, желим да истакнем, нисмо палили због оног најгорег, него да јој осветлимо пут да се врати - рекла је мајка.

Мајка девојчице описала да је на месту које је јако волела доживела кошмар.

- Данку и сина сам тог дана одвела са намером да се играју на месту где сам ја одрасла и где ме вежу најлепше успомене. Тамо сам имала прелепо детињство. Страшно је што ме неко сумњичи само зато што сам децу одвела на место које је толико битно за мене - рекла је Ивана.

Поновила је оно што је рекла и у полицији - да је девојчица нестала док је она отишла до аутомобила који је био паркиран са друге стране куће, како би узела флашицу с водом за сина. Када је видела да детета нема, била је у паници. Она је истакла да је ћерку оставила да се игра и да она пре тога није покушавала да изађе из дворишта.

- Кад сам се вратила на место где су била деца, Данке није било и ја сам кренула у круг да се вртим, око појате сам је тражила и дозивала - рекла је.

Милош је био на послу у време нестанка ћерке, а објаснио како су настале последње Данкине фотографије непосредно пред њен нестанак.

- Ивана ми се увек јављала где иде, као и када стигне са децом тамо где је кренула. Сликала је Данку и Лазу тада и послала ми слике са тог плаца. То је истина, само их је мени послала. Био сам на терену, постављао инсталације по селу Слатина, када ме је Ивана позвала. Вриштала је на телефон колико је плакала и рекла је:"Милоше, нема ми Данке". Кренуо сам са колегом истог тренутка и јурио ка њој. Стигао сам пре полиције коју је Ивана звала чим је видела да детета нема - рекао је отац.

Милош је, на путу ка кући испред које је нестала њеова ћерка, срео осумњичене за убиство Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића, али није ништа посумњао.

- Мој колега је возио и стао је испред њих и питали смо: "Људи, јесте ли видели једно мало дете?". Они су ми хладнокрво рекли: "Не". Само Бог зна што ја тада нисам изашао из аута да проверим њихов ауто. Ја сам под налетом адреналина отишао право горе где је кућа и кренуо сам да тражим дете. Кад сам ја стигао, после минут-два стигла је и прва патрола. Тражили смо је и постало је јасно да је ситуација каква не треба да буде. Стизало је још полиције и људи су се окупљали. Врло брзо је било хиљаду људи, а верујем и више. Моји другари су је тражили на моторима, џиповима, по шуми и свуда около. Звали су ме са свих страна. Ту је све пречешљано и моји другови и пријатељи и полиција која је све урадила што се могло. Стварно је тако - објаснио је.

Живахни и насмејани дечак је све време трчкарао около и тражио пажњу родитеља, Ивана га је пратила, а Милош је проговорио о убицама.

- Не дај, Боже, да их видим. Према ономе што нам је полиција рекла, монструми су нам убили дете. Причали смо и са начелником полиције у Бору и са београдским. Они су нама рекли како се то све десило. Пратили су их преко ГПРС, кажу да су имали стајање ту. Открили су да су мокрили на тарабе, па су ишли на доле, па су ударили Данку и шта су урадили, па су имали још једно стајање и ја сам их срео доле - додао је.

У свој муци Милош каже да би убице за њега били хероји да су девојчицу одвезли код лекара када су је ударили аутомобилом.

- Да су шта год урадили са дететом, али ваљано, да су јој помогли, да су је однели код лекара или да су стали код неког комшије и питали чије је дете које су ударили, верујете ми да би они за мене били највећи хероји. Али, пошто су ово урадили што јесу, односно што полиција каже да су признали, ја немам речи за њих. Монструм, то је блага реч за њих. Смртна казна није за њих, то би била награда за њих. То треба да робија до краја живота и то што ће тамо да им раде није мој, него њихов проблем - рекао је Милош.

Од овога се не опоравља

Ивана се жали да су јој ноћи најтеже када син заспи, а она остане будна са супругом да оплакује ћерку.

- Не дао Бог никоме такву и толику бол. Од овог се не опоравља. Моја агонија је почела од тренутка кад је из дворишта Данка нестала.

Ивана каже да је страховито повређују непознати људи коментарима на друштвеним мрежама, а изјава мајке једног осумњиченог Светлане Драгијевић ју је страховито узнемирила.

- Много ме све то боли, причају да сам децу добила са другим мушкарцима, а не са Милошем. Износе разноразне покварене теорије, а поготову кад сам прочитала да је мајка тог човека изјавила да је Данка жива и да ја знам где је и да сам крива за све - ширећи руке истакла је Ивана.

Додаје да су и неки људи који их знају учествовали у ширењу гласина, па истиче пример угоститељке која је изјавила да у јануару Данка није знала да хода.

- Она је видела Данку да је у колицима, а дете је било поспано па је зато лежала у колицима. Иначе, она је проходала још 7. маја, дан након првог рођендана и у тренутку нестанка је сигурно ходала - истакла је млада мајка.

Њој је стало до тога да изрази захвалност полицији, која је од почетка ангажована на случају у нади да це се разрешити све до краја.

- Хвала свима из полиције, то желим да кажем, јер осећам да нисмо сами у свему - истакла је.

Увек је трчала за братом, осим тог дана

Родитељима од свега најтеже пада када их син пита где му је сестрица која је највише била везана за бату.

- Данка је радознала девојчица, другачија од брата, али је незгодно да их поредим. Везана је за оца и за мајку. У последње време је, када на пример одемо код мојих и спустим је, хтела да је подигнем и узмем у наручје, требала јој је та блискост. Иначе, највише је везана за брата, трчала је за њим, али тог дана је отишла од њега - изговорила је Ивана спуштене главе.

Милош је, рекла је, имао посебну везу са ћеркицом.

- За оба детета сам везан чврсто, али ка Данки сам осећао некако већу приврженост, ваљда зато што је ћеркица - тужно је рекао неутешни отац.

Дневник, Телеграф