Krijumčari „žutog lista” rade po uzoru na narko-mafiju  

Gotovo da ne prođe sedmica a da policija ili carina ne saopšte da su zaplenile ilegalni duvan. Ta pojava je toliko uzela maha da je neki čak porede s proizvodnjom droge. Ipak, zahvaljujući vrsnim inspektorima, nelegalni duvanski proizvođači se brzo otkrivaju.

Duvanska industrija u Srbiji učestvuje s oko 13 procenata u ukupnim  prihodima u buyetu. Prihodi od akciza za duvan i duvanske proizvode čine više od trećine (36,5 posto) ukupnih akciznih prihoda. Na domaćem tržištu prisutne su domaće i inostrane kompanije koje se bave proizvodnjom, obradom i prometom duvana, obrađenog duvana i duvanskih proizvoda, a proizvodnjom duvana bavi se i oko 1.700 fizičkih lica – kooperanata duvanske industrije.

Proizvodnja i prodaja cigareta, govore procene, pokazuje trend smanjenja, čemu su doprineli različiti faktori, pre svega povećanje cena cigareta, prelazak potrošača na druge, jeftinije proizvode (rezani duvan) ili elektronske cigarete i primena Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.

Kriminalne aktivnosti u vezi s duvanom i duvanskim proizvodima su nedozvoljena proizvodnja, trgovina i krijumčarenje duvanskog lista i rezanog duvana, zatim nedozvoljena trgovina i krijumčarenje cigareta bez akcizne markice ili s domaćim ili inostranim akciznim markicama, i falsifikovanje cigareta poznatih brendova.

Nedozvoljena proizvodnja, trgovina i krijumčarenje duvana i duvanskih proizvoda je izazov s kojim se suočavaju učesnici na tržištu i država uopšte, i koji značajno utiče na legalno tržište i smanjenje planiranih prihoda u buyetu od oko 200 miliona evra godišnje, ističu u policiji.

Najveće zaplene rezanog duvana bile su na području Šapca, Sremske Mitrovice, Beograda, Novog Sada, Pančeva i Kraljeva. U postupku kontrole, osim duvana, oduzete su mašine za rezanje i vlaženje duvana, vage za merenje, motorna vozila i određena količina pratećeg pribora za pušenje.

Identifikovana je ilegalna proizvodnja duvanskog lista, razvijanjem ilegalnih kanala za snabdevanje semenom duvana, ali i proizvodnja ilegalnog rasada duvana kroz ilegalne plantaže duvana ili zloupotreba viškova proizvedenog rasada. Duvan u listu ili rezani duvan se krijumčari sakriven u putničkim vozilima, kamionima i autobusima, najčešće iz BJR Makedonije i Bosne i Hercegovine, a ilegalno se transportuje i s AP KiM.

Uništavanje i sirovih biljki

Do sada je uglavnom zaplenjivan sušeni duvan. Prvi put ta biljka konfiskovana je i uništena i u sirovom stanju. Naime, pripadnici MUP-a, u saradnji s Fitosanitarnom inspekcijom, na području Rume i Inđije otkrili su i uništili parcele s ilegalnim zasadima duvana površine više od pet hektara, što je ekvivalentno prosečnom prinosu od oko 12,5 tona osušenog duvana.

Procenjeno je da bi šteta koja bi mogla biti naneta buyetu Republike Srbije da su se od uništenog duvana napravile cigarete, na ime akciza i PDV-a, iznosila oko 6,25 miliona dinara.

Kada je u pitanju nedozvoljena trgovina duvanom, postoje dva aktuelna modusa. Tim rabotama bave se pojedinci koji nisu upisani u Registar proizvođača duvana i nemaju zaključene ugovore s obrađivačima duvana, nabavljaju duvan u listu direktno od proizvođača, ručno ga režu i prodaju neposredno ili putem oglašavanja.

Drugi problem su vlasnici privrednih društava registrovanih za otkup duvana, koji, koristeći povlašćeni položaj na tržištu za otkup duvana po nižim cenama, uz pomoć falsifikovane poslovne dokumentacije duvan navodno prodaju privrednim subjektima registrovanim za promet, dok ga zapravo preuzimaju pojedinci koji ga dalje prodaju.

Krijumčari duvana i cigareta koji rade u Srbiji su organizovani po uzoru na narko-mafiju. Za razliku od kurira narko-mafije, krijumčari duvanske mafije nisu naoružani i prilikom hapšenja ne pružaju nikakav otpor. Oni duvan švercuju najčešće putem kurirske pošte. O tome najrečitije svedoče izveštaji Uprave carina. Osim na graničnim prelazima, ta sušena biljka se zaplenjuje i u dubinskim kontrolama, i to najčešće na auto-putu Niš–Beograd kod naplatne rampe „Nais”, ali i na jugu Srbije, u rejonima Leskovca i Vranja. Osim iskustva i znanja carinika, u tim operacijama značajnu ulogu ima i oprema, poput deset velikih rendgena.

M. Bozokin