Krađa medikamenata PROFIT ZA KRIMINALCE, a smrt za pacijente

U Srbiji i Evropi najčešće se kradu skupi lekovi, citostatici, za životno ugrožavajuća stanja i lekovi za retke bolesti, rečeno je  konferenciji o krađi lekova.

- To želimo da zaustavimo jer ne znamo šta se desilo sa lekovima i ne znamo da li se njihov sastav promenio, da li je čuvan u adekvatnim uslovima, jer sve to jednako utiče na kvalitet leka i zdravlje pacijenata - rekao je Zelić i napomenuo da se ne zna tačan broj slučajeva krađe lekova u Srbiji, ali da će to omogućiti mreža „Medi teft”, koja će biti formirana. Ona će, u okviru projekta EU u Srbiji, indektifikovati neke slučajeve na lokalnom nivou i dati signale i formirati crne liste kada se neki od slučajeva krađe lekova dogodi, kako bi se sprečilo da se kradeni lekovi vrate u legalan lanac snabdevanja.

- Često se dešava da se ukrade originalan lek i da se sa njim manipuliše na različite načine. Čim je otišao iz legalnog načina snabdevanja, mi ga smatramo falsifikatom po novoj definiciji, jer ne znamo šta se s njim desilo - rekao je Zelić.

Istakao je da se lekovi kradu i preprodaju u zemljama u kojima je njihova cena neuporedivo veća i na taj način se ostvaruje vrlo lak kriminalni profit.

– U Italiji su već upotrebljene bočice leka iz otpada punili vodom i uz pomoć veleprodaja sa lažnim fakturama, koje su bile saučesnici italijanske mafije, prodavali su ih u Nemačkoj za hiljade evra. To nije bila čak ni krađa lekova, nego krađa pakovanja. Tek kad su medicinske sestre primetile da je kapsula na bočici od gume bušena više puta i da je zalepljena običnim lepkom, urađene su analize i otkriveno je da je unutra voda. Takođe, to su povezali i sa učestalim brojem smrtnih slučajeva žena koje su primale lek, ali su, nažalost, umrle – objasnio je Zelić, i dodao da je to bio znak da se ozbiljne organizacije bave krađom i preprodajom lekova.

Provaljena bugarska šema

Jedan od primera prevare s medikamentima razotkriven je u Bugarskoj. Po toj šemi lokalni predstavnici internacionalnih farmaceutskih kompanija udruživali su se s lokalnim distributerima i nudili mito lekarima da prepisuju njihove proizvode umesto konkurentskih i deo lekova su preprodavali u inostranstvu.

Konkretno, od 100 kutija nekog leka uvezenog u Bugarsku, 50 kutija je završavalo u zemljama zapadne Evrope, gde su cene tih medikamenata znatno veće. Čak 30 odsto ostvarene zarade odlazilo je lekarima za mito koji su nastavljali da prepisuju samo određene vrste lekova, zbog čega su stvarali veštačke nestašice. Pacijenti su bili primorani da se snalaze kako znaju i umeju, mnogi su i umrli jer mesecima nisu uspeli da nabave neophodni lek.

Osim u Italiji, velike krađe i prevare sa lekovima dešavale su se u SAD, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Bugarskoj, Egiptu.

– Organizovani kriminal ukradeni lek ponovo je vraćao u legalni lanac snabdevanja, ali sa prikrivenim poreklom. To su lažne fakture, sertifikati, saučesnici su u veleprodajama i u bolnicama. Postoji čak sedam šema tog kriminalnog delovanja – naveo je Zelić.

Zbog raznih vrsta prevara, upozorio je naše građane da ne kupuju lekove preko interneta.

– U Srbiji je to zabranjeno upravo zato što je rizik za to prevelik. U EU je dozvoljeno, ali tu se pokazalo da je većina lekova koji se prodaju upravo preko interneta falsifikovana – istakao je Zelić i pojasnio o kakvim je posledicama reč.

- Zamislite da ste vi neko ko prima lek za rak ili za neko teško imunološko stanje, retku bolest, a taj lek je, u stvari, lažan, odnosno lek koji je samo iskorišćen ili njegovo pakovanje ili je čuvan na neadekvatan način. Pacijent koji ga prima bude životno ugrožen ili može čak i da premine. To je ono protiv čega se borimo - naglašava Zelić.

Objašnjava da je projekat „Medi teft”, koji kontroliše italijanska agencija za lekove, a Srbija je partner zajedno s Institutom za lekove Crne Gore, imao za cilj da formira platformu, bazu podataka kojom upravlja veštačka inteligencija. Na taj način bi se, navodi, svi slučajevi krađa i zloupotreba lekova evidentirali i izdavali alerti svim akterima u sistemu snabdevanja u EU i šire.

- Znači, ako se desi krađa lekova da mi znamo broj serije, znamo odakle je taj lek došao i da svi bolnički farmaceuti i kolege u apotekama, veleprodajama mogu da prema toj crnoj listi koju izdaje „Medi teft” platforma budu upozoreni. Moramo da zaštitimo naše pacijente da ne dođe do takvog slučaja i farmaceutski sistem u celini - ukazuje Zelić.

Takođe, navodi i da se u praksi već pokazalo, naročito kod italijanske agencije za lekove, da su se sprečavale takve zloupotrebe. Najveće krađe su se u toj državi pojavile 2013. i 2014. godine, kada se pojavio problem u bolnicama da su lekovi za kancer i to za najteža stanja bili kradeni.

Dodaje i da su se, pored Italije, dešavale velike krađe lekova u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, EU kao celini, ali su se pojavljivale i u Bugarskoj, Egiptu... Kaže da je organizovani kriminal ukradeni lek ponovo vraćao u legalni lanac snabdevanja, ali sa prikrivenim poreklom.

- To su lažne fakture, certifikati, saučesnici u veleprodajama, saučesnici u bolnicama. Čak su partneri prepoznali sedam šema u ovom projektu po kojima kriminalci deluju - ističe on.

Zelić naglašava da, na sreću, takvih slučajeva u Srbiji nema.

- Nismo toliko bogata zemlja da bi kriminalci imali interes, ali naravno da se i u Srbiji dešavaju takve slučajevi. Upravo zato smo okupili sve relevantne faktore, od Ministarstva zdravlja, policije, carine, Zavoda za intelektualnu svojinu i deset zemalja koje će, zajedno sa Srbijom, učiti kako da koriste „Medi teft” platformu i razmenjuju informacije. Na taj način će sistem Srbije biti zaštićen - ističe Zelić.   

D. Nikolić

M. Bozokin